Predlog Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, koji će se razmatrati na sednici Skupštine Srbije 7. oktobra, donosi značajne promene u vezi sa legalizacijom bespravne gradnje. Ovaj zakon predviđa legalizaciju bespravnih objekata uz naknadu koja se kreće između 100 i 1.000 evra, a primena zakona bi počela dan nakon usvajanja u parlamentu.
Prijave za legalizaciju biće moguće podnositi narednih 45 dana nakon stupanja zakona na snagu, a ceo proces bi trebalo da traje dva meseca. Zakon takođe predviđa izuzetak za one koji iz objektivnih razloga nisu mogli da podnesu prijavu u propisanom roku. Ovi građani će imati mogućnost da to učine u roku od godinu dana, uz dostavljanje dokaza koji opravdavaju propušteni rok.
Evidentiranje i upis prava na nepokretnostima obuhvata objekte koji su izgrađeni suprotno zakonu, kao i one za koje su radovi izvršeni bez odgovarajućih dozvola. Ovo uključuje objekte koji su izgrađeni pre 13. maja 2003. godine, kao i one koji su nastali u periodima kada nije bilo propisano izdavanje građevinskih dozvola.
Jedan od ključnih elemenata zakona jeste digitalizacija postupka. Evidentiranje nepokretnosti će se vršiti putem digitalne platforme koju će uspostaviti Agencija za prostorno planiranje i urbanizam, koristeći informatičku infrastrukturu Republičkog geodetskog zavoda. Ovaj pristup će olakšati proces legalizacije i omogućiti bržu obradu prijava.
Naknade za legalizaciju su razdvojene prema zonama. U Beogradu, na primer, naknada u ekstra zoni iznosi 1.000 evra, dok u prvoj zoni iznosi 800 evra. U gradovima sa više od 100.000 stanovnika, naknada u ekstra zoni biće 500 evra, dok u opštinama sa manje od 50.000 stanovnika iznosi samo 100 evra. Za objekte koji su veći od 500 kvadrata, predviđena je naknada od 10 evra po kvadratu.
Prema raspoloživim podacima, u Srbiji se procenjuje da postoji oko 4,8 miliona objekata na kojima nije utvrđen vlasnik. Dosadašnji zakoni koji su regulisali ovu oblast, počevši od 1997. godine, nisu postigli očekivane rezultate, što je dovelo do povećanja bespravne gradnje, posebno u urbanim sredinama. U proteklom periodu, doneto je oko 320.000 rešenja o ozakonjenju, ali je proces bio otežan zbog složene dokumentacije i administrativnih prepreka.
Ovim zakonom se stvara osnov za pravnu sigurnost građana, omogućava im se slobodno raspolaganje imovinom i sticanje prava vlasništva. Takođe, zakon predviđa nultu toleranciju na novu bespravnu gradnju, što će značiti da svi objekti sagrađeni bez dozvola postaju vlasništvo države.
Zakon takođe uključuje socijalne aspekte, predviđajući posebne uslove za vlasnike koji žive u jedinoj nepokretnosti, kao i za ugrožene grupe poput samohranih roditelja, boraca, i porodica sa troje ili više dece. Ovi građani bi bili oslobođeni od plaćanja naknada za legalizaciju.
Na ovaj način, zakon ima potencijal da značajno doprinese organizaciji i regulaciji tržišta nepokretnosti u Srbiji, kao i da pomogne u rešavanju problema bespravne gradnje koja je postala sve prisutnija. Uvođenjem jasnih pravila i olakšavanjem procesa legalizacije, očekuje se da će se smanjiti broj bespravnih objekata i omogućiti građanima da uživaju u pravima koja im pripadaju.
