Radomir Roknić, nekadašnji kuvar u Vojsci Republike Srpske Krajine, osuđen je na 15 godina zatvora zbog ubistva vojnih policajaca Đura Krivokuće i Jovana Novakovića 4. avgusta 1995. godine u Topuskom. Ova presuda je doneta nakon ponovljenog suđenja u Višem sudu u Beogradu. Na prvom suđenju, koje se održalo u decembru prošle godine, Roknić je bio osuđen na 12 godina zatvora, ali samo za ubistvo Krivokuće. Sud je tada odlučio da je Novaković ubijen iz nehata, a to krivično delo je u međuvremenu zastarelo.
Apelacija je ukinula tu presudu, ističući da je zanemarena ključna činjenica – da je Roknić neposredno pre otvaranja vatre bio u kontaktu sa Novakovićem, što sugeriše da je znao gde se Novaković nalazi. Tokom ponovljenog suđenja, utvrđeno je da je Roknić pucao iz automatske puške rafalnom paljbom u dnevnim uslovima i sa male udaljenosti. Na osnovu tih dokaza, Roknić je sada osuđen za ubistvo obojice policajaca sa umišljajem, što je rezultiralo povećanjem kazne za tri godine.
Incident se desio na jedan veoma dramatičan način. Toga 4. avgusta, nakon sukoba sa Krivokućom koji ga je izbacio iz spavaone vojne policije, Roknić je otišao u kuhinju, uzeo automatsku pušku koju je prethodno dužio i izašao napolje. Tamo je Novaković, sedeći na klupi uz zid kuće, pokušao da ga smiri rečima „pusti Đuru“. U tom trenutku, Krivokuća se pojavio na vratima kuće, a Roknić je uperio pušku prema njemu i ispalio rafal. Metci su pogodili i Krivokuću i Novakovića.
Nakon što je izvršio dva ubistva, Roknić je pobegao i sakrio se u šiblju, gde ga je pronašla vojna policija. Tokom hapšenja, ranjen je u stomak, a zatim prebačen u bolnicu. U haosu tokom akcije „Oluja“, koja je sprovedena od strane hrvatskih snaga, Roknić je završio u bolnici u Republici Srpskoj. Posle oporavka, otišao je u Rumu, gde je živeo bez dokumenata i skrivao se 28 godina sve do hapšenja u maju 2023. godine.
Sud je prilikom izricanja presude odredio produženje pritvora Rokniću zbog opasnosti od bekstva. Ova situacija se dodatno komplikuje s obzirom na to da je Roknić godinama izbegavao pravdu, a njegovo ponašanje tokom tih godina, kao i način na koji je izbegavao hapšenje, dodatno su usložili slučaj.
Roknić je bio ključna figura u ovom slučaju, a njegovo delovanje je osvetljeno kroz svedočanstva i dokaze prikupljene tokom suđenja. Osim što je bio u vojsci, njegov život nakon rata bio je obeležen skrivanjem i izbegavanjem zakona. Ova presuda može se smatrati važnim korakom ka pravdi za porodice žrtava, koje su godinama čekale na odgovarajuću kaznu za ubistvo svojih najmilijih.
Ovaj slučaj takođe ukazuje na složenost pravosudnog sistema i izazove s kojima se suočavaju sudovi u procesuiranju ratnih zločina. Mnogi su se pitali koliko je vremena potrebno da se donese pravda i kako će se dalje odvijati slični slučajevi. U međuvremenu, društvo se suočava s pitanjima pomirenja i izgradnje budućnosti zasnovane na pravdi.
Roknićev slučaj je samo jedan od mnogih koji su ostavili dubok trag u regionu, a njegov ishod može poslužiti kao indikator kako se pravosudni sistem nosi s prošlošću. S obzirom na sve ove aspekte, jasno je da je pravda često složena i da zahteva vreme, trud i posvećenost svih uključenih strana.
