Poslednjih godina, Srbija se suočava sa čestim lažnim dojavama o bombama, što rezultira evakuacijama, prekidima rada i finansijskim gubicima. Ovi incidenti su se dogodili u različitim javnim objektima, uključujući tržne centre i škole u Beogradu i Nišu. Juče su na meti bili tržni centri „BIG“ na Karaburmi i „Delta Planet“ u Nišu, dok su ranije dojave o bombama zabeležene i u školama, sudovima i drugim institucijama širom zemlje.
Motivi za ovakve dojave često su politički ili ekonomski, a destabilizacija društva je glavni cilj. Na primer, u decembru i oktobru prošle godine, stotine škola su primile lažne dojave, a policija je u Zaječaru uhapsila 15-godišnjaka koji je slao prijetnje putem mejla. Slični incidenti su se ponavljali, a najviše dojava je bilo u oktobru 2022. kada su prijavljene bombe u 807 škola.
U analizi ovih događaja, stručnjaci ukazuju na to da se ovakve dojave često koriste kao oblik „specijalnog rata“. Tadašnji ministar policije Aleksandar Vulin je izjavio da se time vrši pritisak na Srbiju zbog njene neutralnosti u vezi sa sankcijama Rusiji. Profesor Fakulteta bezbednosti, Goran Mandić, naglašava da je osnovni motiv destabilizacija, bilo da se radi o školama ili sudovima, gde nezadovoljni pojedinci pokušavaju da odlože postupke ili izazovu haos.
Otkrivanje počinilaca ovih pretnji nije lako. Kada dojava dolazi putem telefonskog poziva, pronalaženje počinioca može biti lakše putem baznih stanica. Međutim, najčešće se dojave šalju putem e-pošte, što dodatno komplikuje istragu zbog mogućnosti korišćenja servisa za anonimizaciju i VPN-a. Počinioci mogu da fingiraju lokacije, što otežava policiji da pronađe stvarno mesto odakle je dojava potekla.
U domaćem zakonodavstvu, lažne dojave se tretiraju kao ozbiljno krivično delo. Član 343. Krivičnog zakonika Republike Srbije predviđa kaznu zatvora od tri meseca do tri godine za osnovni oblik ovog dela. U slučaju širenja lažnih vesti putem medija, kazna može biti od šest meseci do pet godina zatvora.
Uz sve to, važno je napomenuti da ovakve situacije ne samo da dovode do panike među građanima, već i do ozbiljnih materijalnih gubitaka za preduzeća koja moraju da obustave rad tokom evakuacija. Na primer, tržni centri su direktno pogođeni, jer su primorani da zatvore vrata i evakuiraju kupce, što smanjuje promet i izaziva dodatne troškove.
Dojave o bombama se takođe javljaju u kontekstu šireg društvenog nezadovoljstva. Mandić ističe da su tokom poslednjih godina mnoge dojave bile usmerene ka sudovima i školama, što ukazuje na frustracije pojedinaca koji se suočavaju sa sistemom. U tom smislu, svaki novi slučaj lažne dojave nosi sa sobom dodatne rizike i može izazvati ozbiljne posledice po bezbednost građana i stabilnost društva.
Važno je da se društvo suoči sa ovim fenomenom i da se preduzmu mere za sprečavanje sličnih incidenata. Policija i nadležni organi moraju raditi na identifikaciji počinilaca, dok je istovremeno ključno informisati javnost o opasnostima koje ovakve dojave nose. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti sigurnije okruženje u kojem panika i strah neće biti svakodnevica građana.
