Nacionalna strategija privrednog razvoja predstavlja jedan od najambicioznijih investicionih i razvojnih planova Srbije, sa više od 40 milijardi evra ulaganja do 2035. godine, izjavio je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež. Ova strategija obuhvata sveobuhvatan okvir koji kombinuje infrastrukturni razvoj i snažnu tehnološku transformaciju zasnovanu na veštačkoj inteligenciji.
U gostovanju u Jutarnjem programu RTS-a, Čadež je naglasio da strategija ne podrazumeva samo investicije u puteve, železnicu, bolnice i komunalnu infrastrukturu, već i značajna ulaganja u digitalnu infrastrukturu, data centre, superkompjutere i razvoj veštačke inteligencije. „Strategija obuhvata razvoj infrastrukture, ali ima i snažnu tehnološku dimenziju“, rekao je Čadež.
On je takođe istakao da odluke Vlade Srbije u trenutnim globalnim okolnostima predstavljaju odgovoran potez prema građanima i privredi. „Vlada je pokazala da razmišlja unapred i da se priprema za moguće poremećaje na tržištu. Stvorene su dobre zalihe energenata kako bi se ublažili prvi udari krize i obezbedilo normalno funkcionisanje privrede i građana“, dodao je Čadež.
Predsednik PKS-a podsetio je da je Srbija značajno napredovala u digitalnoj transformaciji zahvaljujući investicijama u superkompjutere, data centre i razvoj IT sektora. „Danas u Srbiji radi više od 120.000 IT stručnjaka, a izvoz softvera dostigao je skoro četiri milijarde evra godišnje“, istakao je on, naglašavajući da Srbija mora biti spremna za novu tehnološku revoluciju zasnovanu na veštačkoj inteligenciji.
Jedan od ključnih projekata u okviru ove strategije je razvoj nacionalnog velikog jezičkog modela (LLM) za veštačku inteligenciju, koji će funkcionisati na domaćoj infrastrukturi i koristiti podatke iz Srbije. „Nacionalni model omogućiće primenu veštačke inteligencije u različitim sektorima sa mnogo većom preciznošću“, objasnio je Čadež, dodajući da takva platforma postaje novi digitalni autoput na koji se svi mogu priključiti.
Cilj je da prvi nacionalni AI model bude predstavljen do izložbe EXPO 2027, dok će se njegovi sektorski moduli dalje razvijati. Čadež je uverio da bi primena veštačke inteligencije u poljoprivredi i industriji mogla značajno povećati produktivnost. „Ako koristimo domaće podatke o klimatskim uslovima, veštačka inteligencija može da analizira iskustvo i pomogne poljoprivrednicima da povećaju prinose i do 30 odsto“, rekao je Čadež.
Prema njegovim rečima, ovakva digitalna infrastruktura je ključna za privlačenje investicija. „Investitori danas ne traže samo fabrike i puteve, već i digitalnu infrastrukturu koja im omogućava optimizaciju proizvodnje“, dodao je. Srbija već ima značajne kapacitete, uključujući data centar i dva superkompjutera, a softver je jedan od najvažnijih izvoznih proizvoda Srbije.
Čadež je naglasio i da će razvoj veštačke inteligencije zahtevati promene u obrazovnom sistemu i dodatne programe obuke za zaposlene. „Kada se razvije suvereni nacionalni model, to će omogućiti personalizaciju obrazovanja“, rekao je on, ističući da Privredna komora Srbije već organizuje besplatne kurseve o primeni AI alata u privredi.
Govoreći o ekonomskom značaju investicija planiranih u okviru EXPO 2027, Čadež je rekao da će one dodatno ojačati poziciju Srbije kao regionalnog i međunarodnog poslovnog centra. „EXPO nije samo izložba, već platforma koja može da pretvori Beograd i Srbiju u globalno mesto susreta biznisa“, dodao je on.
Čadež je takođe istakao da je među ciljevima Strategije i ulazak Srbije u Evropsku uniju. „Čitav region Zapadnog Balkana treba da uđe u ekonomsku strukturu Evropske unije i da posluje na istim principima kao države članice“, zaključio je on, naglašavajući važnost konsolidacije cele Evrope u novim geopolitičkim okolnostima.
