Astronauti misije Artemis II su ostvarili značajan korak u istraživanju Meseca, fotografišući delove koje ljudske oči nikada pre nisu videle. Tokom približavanja Mesečevoj površini, posada je uspela da zabeleži deo basena Orientale, koji je do sada bio dostupan samo robotskim instrumentima. Ovaj krater, širok oko 965 kilometara, predstavlja ključnu prelaznu zonu između bliže i dalje strane Meseca.
Astronautkinja NASA-e, Kristina Koh, opisala je pogled na tamnu stranu Meseca kao „apsolutno spektakularan“. Napomenula je da je to iskustvo potpuno drugačije od onoga na što je navikla, ističući da je Mesec koji su videli „drugačiji od onog što je očekivala“. Misija Artemis II omogućila je astronautima da uđu u domen gravitacionog polja Meseca, gde Mesečeva gravitacija jače deluje na letelicu nego Zemljina.
Posada je prešla ovu fazu svemirskog leta četiri dana, šest sati i dva minuta nakon polaska, nalazeći se na udaljenosti od 62.800 kilometara od Meseca i 373.400 kilometara od Zemlje. Fotografije koje su snimljene iz kapsule Orion sada se fokusiraju na Mesec, dok su ranije bile usmerene na prizore Zemlje iz svemirskih visina. Ove nove perspektive pružaju jedinstven uvid u izgled naše planete kakav nije bio viđen još od vremena misija Apolo.
Na treći dan misije, Zemlja je zabeležena kao srp, dok se posada uživo pojavljuje pred kamerama u okviru kontinuiranog prenosa NASA-e, pružajući uvid u njihovu svakodnevicu u svemiru. U jednom trenutku, Džeremij Hansen iz Kanadske svemirske agencije uživao je u pogledu kroz prozor kapsule, dok je Kristina Koh čitala informacije sa svog tableta.
Osim naučnih i istraživačkih zadataka, misija uključuje i mogućnosti za selfije. Solarni paneli letelice Orion opremljeni su kamerama koje mogu snimati fotografije visoke rezolucije, uključujući i one sa Mesecom ili Zemljom u pozadini. Ove fotografije, snimljene tokom rutinske spoljne inspekcije, nude jedinstvenu perspektivu kapsule u svemirskom okruženju.
Sledeća ključna etapa misije biće let prema tamnoj strani Meseca, što će omogućiti astronautima da se približe Mesečevoj površini na nešto više od 6.400 kilometara, što je znatno bliže nego što su to činile prethodne misije. Lori Glejz, pomoćnica administratora NASA-ine misije za razvoj istraživačkih sistema, izrazila je uzbuđenje tima, naglašavajući da će ovo biti prvi prelet Meseca u poslednjih 50 godina.
Misije Apolo iz 1960-ih i 70-ih godina su letele stotinak kilometara iznad lunarne površine, dok će posada Artemisa II imati priliku da vidi celu sferu Mesečevog prirodnog satelita, uključujući i oblasti blizu oba Mesečeva pola. Ova misija predstavlja novu eru u istraživanju Meseca, sa nadom da će otvoriti nova vrata za buduće svemirske misije i istraživanja.
