Miljana Kecmanović, kojoj se sudi zajedno sa suprugom Vladimirom zbog zanemarivanja sina, dečaka koji je pre tri godine izvršio masakr u beogradskoj OŠ „Vladislav Ribnikar“, želela je da na ročištu vidi lice svog sina, ali joj to nije dozvoljeno. Sudija Dragan Martinović obrazložio je da to nije u skladu sa pravilima suda. Tokom suđenja, dečak ubica je pokazivao izuzetnu koncentraciju, posmatrajući isključivo sudiju, dok su njegovi roditelji i porodice žrtava sedeli iza njega u staklom odvojenim boksovima.
Na suđenju je došlo do emotivnog trenutka kada je majka dečaka ubice, uplakana, pokušala da postavi pitanje svom sinu, ali joj je rečeno da svedoci ne mogu da komuniciraju. Nakon toga, rekla je da nema više pitanja. Ovo suđenje je ponovljeno nakon što je prethodna presuda roditeljima ukinuta, jer su optuženi za zanemarivanje i loše obezbeđenje oružja koje je dečak iskoristio za zločin.
Vladimir Kecmanović, otac dečaka ubice, bio je emotivno potresen tokom svedočenja, držeći ruke na licu i sedeći pognut, dok je Miljana plakala na ulasku svog sina u sudnicu. Tokom svedočenja, dečak je odgovarao kratko, sa veoma dugim pauzama između odgovora, što je činilo da njegovo svedočenje traje više od četiri sata. Neki su smatrali da su ti trenuci čekanja izgledali kao večnost.
Prema nezvaničnim informacijama, dečak ubica nije menjao svoj iskaz iz prethodnog svedočenja, već ga je dopunio. Rekao je da sada razume postupke svoje majke, koje je tada doživljavao kao pritisak. Istakao je da je sada zreliji i da drugačije shvata odnose među vršnjacima, objašnjavajući da ga nisu odbacili. O svom odrastanju kazao je da su mu roditelji pružili sve što mu je bilo potrebno, ali je takođe spomenuo da je na internetu naišao na dokumentarni film o psihopatima, što ga je navelo da istražuje te teme i da razmišlja o zločinu koji je kasnije počinio.
Dečak ubica već skoro tri godine boravi na dečijoj neuropsihijatrijskoj klinici u KBC Srbije, gde provodi vreme čitajući knjige, među kojima su i dela Dostojevskog i drugih ruskih klasika. Na suđenju je svedočio i Ivan Božović, otac ubijene Ane, koji nije bio prisutan na prethodnom pretresu. On je podelio svoje iskustvo o tome kako je saznao za pucnjavu i kako je preživljavao taj strašan događaj.
Anđelko Aćimović, otac ubijene Angeline, izrazio je sumnju da je dečak ubica svesno svedočio u korist svojih roditelja, navodeći da je njegov iskaz delovao kao da je napamet naučio. Međutim, dodao je da su tokom daljeg ispitivanja dobili nove informacije o uzrocima koji su doveli do zločina. Aćimović je ukazao na to da su roditelji dečaka zanemarivali njegovo mentalno zdravlje, ističući da se radi o digitalnoj zavisnosti koja je značajno uticala na njegovu psihičku stabilnost.
Na kraju, slučaj dečaka ubice i njegovih roditelja postavlja važno pitanje o odgovornosti roditelja i društva u celini prema deci, posebno u vreme kada su digitalni sadržaji sveprisutni. Suđenje će nastaviti da otkriva složene aspekte ovog tragičnog događaja, ali će takođe otvoriti i diskusiju o potrebnim promenama u pristupu mentalnom zdravlju dece i omladine.
