Narodna skupština Republike Srbije je usvojila Zakon o potvrđivanju Minamata konvencije o živi, na inicijativu Privredne komore Srbije (PKS), što predstavlja značajan korak ka smanjenju i prestanku snabdevanja i trgovine živom. Ovaj zakon takođe omogućava smanjenje emisija i ispuštanja žive u životnu sredinu, čime se doprinosi zaštiti zdravlja ljudi i očuvanju životne sredine.
Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala PKS, ističe da će ratifikacija omogućiti Srbiji pristup međunarodnim fondovima koji su namenjeni sanaciji kontaminiranih lokacija i upravljanju otpadom koji sadrži živu. Ova sredstva su ključna za sprovođenje projekata koji će smanjiti rizik od emisije žive i doprineti efikasnijem zbrinjavanju industrijskog i medicinskog otpada.
Dva glavna projekta koja se planiraju, prema rečima Stevanovića, obuhvataju dekomisiju hlor-alkalnih postrojenja u Pančevu i Kruševcu, kao i bezbedno zbrinjavanje otpada. Ovi projekti su od suštinskog značaja za smanjenje emisije žive i rešavanje problema sa otpadom koji može negativno uticati na životnu sredinu i zdravlje stanovništva.
Stevanović naglašava da je ratifikacija Minamata konvencije veliki uspeh za Srbiju i predstavlja korak napred u rešavanju dugogodišnjih problema sa živom. „To je rezultat zajedničkog rada svih zainteresovanih strana i od ključnog je značaja za budućnost životne sredine i zdravlje naših građana“, dodaje on.
Potvrđivanje Minamata konvencije otvara vrata za korišćenje grantova iz programa Globalnog ekološkog fonda (GEF). U okviru GEF-8 programa obezbeđeno je 346 miliona dolara za period od 2023. do 2026. godine, a ova sredstva će biti dostupna zemljama potpisnicama Konvencije. Ovakva finansijska podrška može značajno doprineti implementaciji potrebnih mera za smanjenje zagađenja živom.
Prema Nacionalnom inventaru emisija žive, energetski sektor predstavlja najveći izvor emisija žive u Srbiji, sa više od 52 odsto emisija koje potiču iz termoelektrana. Pored toga, drugi značajni izvori uključuju stomatološki i medicinski otpad, kao i procese u metalurškoj industriji. Ova saznanja naglašavaju potrebu za hitnim merama kako bi se smanjila emisija žive i zaštitila životna sredina.
Stevanović ukazuje na to da će ratifikacija konvencije omogućiti modernizaciju termoelektrana i uvođenje postrojenja za odsumporavanje, što će dodatno doprineti smanjenju zagađenja i usklađivanju sa evropskim standardima. Modernizacija ovih postrojenja je ključna za poboljšanje kvaliteta vazduha i smanjenje negativnog uticaja na zdravlje stanovništva.
Srbija je potpisala Minamata konvenciju 2014. godine, a inicijativu za njenu ratifikaciju pokrenula je Privredna komora Srbije 2023. godine. Ova konvencija predstavlja prvi međunarodni akt koji reguliše upotrebu supstance koje su štetne po zdravlje i životnu sredinu. Do juna 2023. godine, konvenciju je ratifikovalo 139 zemalja, uključujući i Evropsku uniju, što ukazuje na globalnu svest o važnosti zaštite od zagađenja živom.
Ratifikacija ovog zakona predstavlja značajan iskorak za Srbiju ka održivom razvoju i zaštiti životne sredine. Ulaganje u projekte koji će smanjiti emisije žive i unaprediti upravljanje otpadom ne samo da će doprineti zdravlju građana, već će i omogućiti Srbiji da se uključi u globalne napore u borbi protiv zagađenja i klimatskih promena. Ova inicijativa takođe može poslužiti kao model za druge zemlje u regionu koje se suočavaju sa sličnim izazovima.
