Poslednje tri godine, nakon izbijanja rata u Ukrajini, Evropska unija (EU) sve više razmatra mogućnost prijema novih članica, s ciljem da se region Zapadnog Balkana odvoji od ruskog uticaja. Reformi se smatraju ključnim za ostvarenje ovog cilja, a spominju se dva moguća puta za zemlje kandidate: fazno i pridruženo članstvo. Analitičari ukazuju na benefite kao što su pristup zajedničkom tržištu i fondovima EU, ali bez prava na veto.
Igor Novaković, direktor ISAK fonda, ističe da će se proces evropskih integracija odvijati u novom kontekstu, zavisno od toga da li će doći do reforme EU. On naglašava da postoje nove ideje, poput faznog pristupanja i pridruženog članstva, koje trenutno cirkulišu u nekim evropskim prestonicama. Ove ideje bi omogućile pristup zajedničkom tržištu i fondovima EU, ali bez nekih političkih prava unutar EU.
Pavković iz Centra za evropske politike objašnjava razliku između faznog pristupanja, koje je uvedeno kao obavezujući koncept od strane Evropskog saveta, i pridruženog članstva, koje nije zvanično razmatrano. On smatra da je fazno pristupanje bolja opcija za Srbiju, jer vodi do punopravnog članstva, dok pridruženo članstvo ne garantuje iste privilegije.
Tema proširenja EU je posebno aktuelna jer su Crna Gora i Albanija među zemljama koje su najbliže članstvu. EU komesarka za proširenje, Marta Kos, izjavila je da veruje da će do 2029. godine EU imati najmanje dve nove članice. Ona je takođe naglasila da ima mesta za Srbiju u EU, ali put do Brisela može biti izazovan, s obzirom na to da Srbija još nije dobila zeleno svetlo za otvaranje klastera 3.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, nedavno je predložio da sve države Zapadnog Balkana uđu u EU istovremeno. Tokom sastanka s Ursulom fon der Lajen, predsednicom Evropske komisije, i Antoniom Koštom, predsednikom Evropskog saveta, Vučić je istakao važnost ovog predloga. On je postavio pitanje o situaciji u Bosni i Hercegovini ako Srbija postane članica pre nje, ukazujući na probleme sa prelaskom granica.
Analitičari su podsetili da je sličan pristup primenjen 2007. godine kada su Bugarska i Rumunija ušle u EU. Zoran Milivojević, diplomata, smatra da predlog o zajedničkom ulasku svih zemalja Zapadnog Balkana ima smisla iz više razloga, uključujući geopolitičke interese EU i trenutnu situaciju sa Ukrajinom. S druge strane, Strahinja Subotić, politikolog, ukazuje na to da je Crna Gora već blizu pristupanja, dok Srbija još uvek nije otvorila klaster 3, što ukazuje na razlike u napretku.
U poslednjim godinama, EU se suočava sa „zamorom proširenja“, kako unutar svojih članica, tako i među zemljama koje teže članstvu. Najveće proširenje EU desilo se 2004. godine kada je 10 država pristupilo, dok je poslednje proširenje zabeleženo 1. jula 2013. godine, kada je Hrvatska postala 27. članica. Kako bi se poboljšala efikasnost pregovora, EU je uvela sistem klastera 2020. godine, zamenjujući ranijih 35 poglavlja sa 6 tematskih grupa.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da su evropske integracije zemalja Zapadnog Balkana u toku, ali i da se suočavaju s brojnim izazovima. U tom kontekstu, važno je pratiti kako će se situacija razvijati i koje reforme će biti sprovedene kako bi se olakšao put ka članstvu. Razgovori i pregovori sa ključnim akterima u EU će biti od suštinskog značaja za budućnost ovog regiona.
