U Crnoj Gori je usvojen novi zakon o oružju i municiji koji je izazvao brojne kritike i negodovanja među opozicijom, lovcima, strelcima i svim građanima koji legalno poseduju vatreno oružje. Ovaj zakon, koji je izglasan bez rasprave, donosi strože uslove za posjedovanje oružja, uključujući povećanje starosne granice sa 18 na 21 godinu i skraćenje roka važenja dozvola sa deset na pet godina. Vlasti tvrde da je ovaj zakon usklađen sa standardima Evropske unije i da predstavlja važan korak u pregovorima o pravdi, slobodi i bezbednosti.
Prema procenama, u Crnoj Gori postoji oko 70.000 legalnih vlasnika oružja. Zakon omogućava da samo crnogorski državljani i stranci sa stalnim boravkom dobiju dozvole za oružje, dok privremeni boravci ne mogu da apliciraju. Dozvole će izdavati Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) uz saglasnost Uprave policije, što do sada nije bio slučaj.
Poslanik Evropskog saveza Nikola Zirojević je izrazio uverenje da će vlasnici legalnog oružja na sledećim izborima „znati da vrednuju ponašanje“ vladajuće većine koja je usvojila ovaj zakon. On je naglasio da nikada pre nije došlo do situacije da se ne dozvoli rasprava o zakonu na plenumu. Zakon je donet kao odgovor na tragične događaje na Cetinju, kada su živote izgubile 22 osobe, uključujući četvoro dece.
Opozicija i građani su ukazali na sporne delove zakona, posebno na opšte uslove za izdavanje odobrenja za nabavku oružja, gde su uključena prekršajna i krivična dela koja su, kako tvrde, daleko od problema legalnih vlasnika oružja. Takva dela uključuju nezakonit ribolov i krivična dela protiv platnog prometa, za koje smatraju da ne bi trebala da utiču na pravo na posedovanje oružja.
Vladislav Bojović, poslanik DNP-a, najavio je da će njegova stranka u najkraćem roku predložiti izmene i dopune ovog „najrepresivnijeg“ zakona o oružju i municiji, ističući da je njegovo usvajanje bez rasprave „prvorazredni skandal“. Bojović je naglasio da su, nakon pet sati rasprave i brojnih sugestija na odboru za bezbednost, svi predlozi legalnih vlasnika oružja ignorisani. On je dodao da prethodni sastanci sa predstavnicima zainteresovanih strana nisu doveli do usaglašavanja ili uvažavanja ključnih prigovora.
Ovaj zakon je deo šireg trenda pojačane kontrole oružja u mnogim zemljama, usled rastuće zabrinutosti za bezbednost nakon tragedija uzrokovanih nasiljem. Vlasti se nadaju da će stroža pravila smanjiti pristup oružju osobama sklono nasilju i time doprineti boljoj bezbednosti u društvu.
Iako su vlasti istakle da je zakon donet sa dobrim namerama, mnogi građani i organizacije smatraju da će ovakve mere dodatno otežati život legalnim vlasnicima oružja. Reakcije na novi zakon su različite, ali je jasno da će ovo pitanje ostati u fokusu javne debate u Crnoj Gori.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da se javnost i dalje protivi donošenju zakona bez adekvatne rasprave. Kritičari zakona ističu da je potrebno više dijaloga između vlasti i građana, kako bi se postigla ravnoteža između bezbednosti i prava na posedovanje oružja. S obzirom na sve veće tenzije oko ovog pitanja, može se očekivati dalja mobilizacija opozicije i građanskih aktivista u narednim mesecima.
Ovaj zakon može imati dugoročne posledice po vlasnike oružja i način na koji se pristupa pitanjima bezbednosti u Crnoj Gori, a reakcije javnosti će sigurno oblikovati buduće diskusije oko zakona o oružju.
