Srbija se priprema za značajnu promenu u kontroli saobraćaja, zahvaljujući novim radarskim sistemima koje postavljaju Agencija za bezbednost saobraćaja (ABS) i Uprava saobraćajne policije (MUP). Ovi uređaji će drastično promeniti način na koji se kažnjavaju vozači, jer će omogućiti automatsko beleženje prekršaja.
Jedna od glavnih novina je to što će radari, osim standardnog merenja prekoračenja brzine, automatski registrovati i korišćenje mobilnih telefona tokom vožnje, kao i nekorišćenje sigurnosnog pojasa. Ova funkcionalnost predstavlja dodatni napor da se poveća bezbednost na putevima, s obzirom na to da su ti prekršaji među najčešćim uzrocima saobraćajnih nezgoda.
Veljko Ćurčić, pomoćnik direktora ABS-a, potvrdio je da policajac više neće morati da bude prisutan na licu mesta prilikom registracije prekršaja. Mobilni radari će moći da se premeštaju, što znači da vozači neće moći da predvide tačnu lokaciju nadzora. Ovo bi moglo da deluje kao dodatna motivacija za vozače da poštuju saobraćajne propise.
Direktor ABS-a, Branko Stamatović, naglašava značaj ovih promena, apelirajući na vozače da poštuju propise radi svoje bezbednosti. Kazne će stizati i bez prisustva policije, što može dodatno podstaći svest vozača o važnosti pridržavanja pravila. Prema statistici, od početka godine na putevima Srbije život je izgubilo 390 osoba, dok je 15.320 povređeno. Ovi alarmantni brojevi dodatno motivišu vlasti da preduzmu ozbiljne mere kako bi se smanjio broj žrtava.
U okviru novih pojačanih nadzora, ABS planira nultu toleranciju prema bahatosti u vožnji. Stamatović je najavio i promene zakona koje bi dovele do značajno većih novčanih kazni, posebno za vozače koji upravljaju vozilima pod dejstvom alkohola. Cilj ovih promena je jasna misija – smanjenje broja saobraćajnih nesreća i žrtava na putevima.
Milan Božović, stručnjak za bezbednost u saobraćaju, ukazuje na to da će biti potrebno vreme da se obrade informacije o prekršaju. Nakon što operativci obrade podatke, potrebno je poslati dopis vlasniku vozila jer radari ne prepoznaju lice vozača. Vlasnik vozila zatim mora da se izjasni ko je upravljao vozilom pre nego što kazna bude poslana.
Božović takođe napominje da može doći do situacije kada se prekršaj desi tokom zime, a kazna stigne tokom leta. Sve kazne moraju biti obrađene u roku od dve godine kako ne bi zastarele. U Evropi, vozači koji naprave prekršaj brzo budu obavešteni o kazni, a čak i kada napuste teritoriju Evropske unije, na granici će biti obavešteni o prekršaju kada se vrate.
Kazne za nova tri prekršaja biće sledeće: za nekorišćenje sigurnosnog pojasa, vozači će biti kažnjeni sa 10.000 dinara. Korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje bez „hands-free“ uređaja takođe nosi kaznu od 10.000 dinara, koja može biti smanjena na 5.000 dinara ako se plati u roku od 8 dana. Što se tiče prekoračenja brzine, kazne se kreću od 3.000 dinara za prekoračenje do 10 km/h, do 100.000 dinara ili više za prekoračenje većih od 70 km/h, uz mogućnost zatvorske kazne.
Ove promene ukazuju na ozbiljan pristup vlasti u borbi protiv saobraćajnih prekršaja i pružaju dodatnu motivaciju vozačima da se ponašaju odgovorno na putevima. Bezbednost na putevima mora biti prioritet za sve učesnike u saobraćaju, a nove tehnologije mogu doprineti smanjenju broja nesreća i žrtava.
