Astronomi su otkrili novi kvazimesec blizu Zemlje, mali svemirski objekat koji je, prema rečima stručnjaka, neprimećen u orbiti naše planete već oko 60 godina. Ovaj nebeski kamen, nazvan 2025 PN7, pripada grupi asteroida bliskih Zemlji i za jedan obilazak Sunca potrebno mu je godinu dana.
Kvazimeseci se razlikuju od privremenih „mini-meseca“, poput objekta 2024 PT5, koji je tokom 2024. godine kružio oko Zemlje dva meseca. Astronomi su smatrali da je 2024 PT5 deo Meseca, dok je novootkriveni 2025 PN7 samo jedan od nekoliko poznatih kvazimeseca u blizini naše planete. Među njima se nalazi i Kamoaleva, koja je tema kineske misije Tianwen-2, lansirane u maju, koja planira da prikupi uzorke ovog kamena i vrati ih na Zemlju 2027. godine.
Opservatorija Pan-STARRS, smeštena na vulkanu Haleakala na Havajima, zabeležila je 2025 PN7 29. avgusta. Analizom podataka iz arhiva utvrđeno je da se ovaj objekat već decenijama nalazi na orbiti sličnoj Zemljinoj. Istraživač Karlos de la Fuente Markos sa Univerziteta Komplutense u Madridu, koji je autor rada o ovom svemirskom telu, objašnjava da se kvazimesec „krio“ od astronoma zbog svog malog i slabog sjaja. Njegov članak je objavljen 2. septembra u časopisu „Research Notes of the American Astronomical Society“.
Prema podacima, 2025 PN7 se pri najbližem prolasku približava na oko 299.000 kilometara od Zemlje, dok je njegova prosečna udaljenost 384.400 kilometara, koliko je i udaljenost Meseca. De la Fuente Markos napominje da se ovaj objekat može otkriti postojećim teleskopima samo kada se približi dovoljno blizu, što se desilo ovog leta, ali su prozori vidljivosti retki i kratki.
Astronomi još uvek procenjuju veličinu 2025 PN7. Markos procenjuje da prečnik iznosi oko 30 metara, ali može biti i svega 19 metara. U ovom trenutku, to je najmanji poznati kvazimesec koji je kružio pored Zemlje. Tokom vremena, 2025 PN7 prelazi iz kružne orbite u obliku potkovice, sličnu orbiti Kamoaleve, udaljavajući se čak 297 miliona kilometara od Zemlje. Očekuje se da će ostati u trenutnoj orbiti još oko 60 godina pre nego što ga Sunčeva gravitacija ponovo povuče dalje.
Sastav ovog kamena još uvek nije poznat, ali se smatra da je reč o prirodnom, kamenom objektu. Doktor Tedi Kareta, docent na Odeljenju za astrofiziku i planetarne nauke Univerziteta Vilinova, napominje da su loši vremenski uslovi ometali njegova posmatranja ovog objekta.
De la Fuente Markos veruje da je 2025 PN7 deo Arđunske populacije asteroida, koja se sastoji od malih svemirskih stena sličnih Zemljinim orbitama. Ova otkrića otvaraju mogućnosti za buduće misije koje bi istražile kvazimesece, kao što je planirana misija Tianwen-2.
Iako kvazimeseci i mini-meseci mogu prići Zemlji, obično ne predstavljaju opasnost od udara, što znači da 2025 PN7 nije pretnja. Slanje misija za istraživanje ovih objekata može otkriti više o njihovom poreklu i istoriji.
