U Gusinju je došlo do niza incidenata tokom „Dana dijaspore“, koji su izazvali veliku pažnju i osude. Ovaj događaj, koji se održao uz prisustvo lokalnih Albanaca, kao i onih koji su doputovali iz dijaspore, uključivao je isticanje zastava koje simbolizuju „veliku Albaniju“, što je izazvalo uznemirenost među građanima i političarima u Crnoj Gori.
Na trgu, gde se održavao događaj, isticane su brojne albanske zastave, uključujući i one sa zlatnim porubom, koje su asocirale na državnu zastavu Albanije. Ovaj simbolizam ukazuje na težnje koje neki Albanci imaju prema teritorijama koje su deo Crne Gore, što predstavlja ozbiljno narušavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta države.
Među prisutnima bili su i predstavnici lokalnih vlasti, poput ministra za dijasporu Mirsada Azemovića i gradonačelnika Sanela Balića, koji su članovi Bošnjačke stranke. Njihovo prisustvo na ovakvom događaju dodatno komplikuje situaciju, jer se može tumačiti kao podrška takvim šovinističkim ispadima koji dovode do potpunog narušavanja međunacionalnog poverenja.
Poslanik SNP-a, Bogdan Božović, osudio je ove događaje rečima da isticanje zastava koje prikazuju delove Crne Gore kao deo druge države nije izraz poštovanja, već čin koji izaziva podele i ugrožava mir i stabilnost u regionu. Njegove reči ukazuju na zabrinutost zbog potencijalnih posledica ovakvih incidenata, koji ne samo da mogu izazvati tenzije između zajednica, već i ugroziti međunarodno priznate granice Crne Gore.
Na društvenim mrežama su se pojavili snimci sa događaja na kojima se vidi nekoliko hiljada ljudi koji pevaju pesmu „Mora fjale“. Ova pesma veliča Adema Jašarija, vođu tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, poznatog po zločinima protiv srpske populacije. Ovako otvoreno veličanje kontroverznih ličnosti dodatno ukazuje na duboke podele i nesuglasice koje postoje u regionu.
Uprkos svemu, zvanične institucije Crne Gore nisu reagovale na ove incidente na adekvatan način. Ovakva pasivnost može se protumačiti kao znak slabosti ili straha od potencijalnih sukoba, što dodatno komplikuje već napetu situaciju. Građani su sve više zabrinuti zbog nedostatka reakcije države na ovakve provokacije, smatrajući da je to uvredljivo i neprihvatljivo.
Osim toga, prisutnost ministara iz vlade Crne Gore koji otvoreno govore o Albancima kao „vlasnicima“ nekih gradova, poput Ulcinja, stvara dodatne tenzije i osećaj nepravde među ostalim etničkim grupama u zemlji. Mnogi smatraju da ovakvi stavovi doprinose stvaranju atmosfere nepoverenja i dodatno polarizuju društvo.
Ovaj događaj u Gusinju je samo jedan od niza incidenata koji ukazuju na to da su tenzije između različitih etničkih grupa u Crnoj Gori i dalje prisutne. Potrebno je mnogo više dijaloga i međusobnog poštovanja kako bi se izgradilo poverenje i stabilnost među zajednicama. U suprotnom, ovakvi incidenti će se nastaviti, a posledice će se osećati ne samo na lokalnom, već i na državnom nivou.
Kako bi se sprečile slične situacije u budućnosti, nužno je aktivno delovati na promociji tolerancije i razumevanja među različitim etničkim grupama. To podrazumeva edukaciju, dijalog i stvaranje platformi za saradnju koje će omogućiti zajednicama da se okupe oko zajedničkih ciljeva i vrednosti. Samo tako Crna Gora može napredovati ka stabilnijoj i pravednijoj budućnosti.
