BEOGRAD – Rukovodilac ekspertske radne grupe i savetnik ministra rudarstva i energetike za nuklearnu energiju, Miroslav Popović, izjavio je da nuklearna energija predstavlja čistu i sigurnu opciju za obezbeđivanje stabilnog snabdevanja električnom energijom u budućnosti. Na konferenciji za novinare, nakon prezentacije preliminarne tehničke studije o mirnodopskoj upotrebi nuklearne energije u Srbiji, Popović je naglasio važnost odgovornog i sistematičnog pristupa razvoju ovog programa.
Prema njegovim rečima, studija donosi prvu mapu puta za Srbiju ka nuklearnoj energiji, koja je u skladu sa smernicama Međunarodne agencije za atomsku energiju (MAAE). Ova mapa ukazuje na to šta je potrebno uraditi i izgraditi kao preduslov za razvoj nuklearnog programa. U studiji je dat i komparativni pregled tehnoloških opcija, kako za konvencionalne, tako i za male modularne nuklearne elektrane, što omogućava proširenje opcija bez ograničavanja na samo jedan pristup.
Popović je istakao da bi nuklearna energija značajno doprinela stabilnosti elektroenergetskog sistema Srbije, smanjenju zavisnosti od uvoza električne energije, kao i dekarbonizaciji energetskog miksa. „Čista energija i sigurno snabdevanje potrebni su za energetsku sigurnost Srbije u narednim decenijama, a teško ih je postići bez nuklearne energije“, rekao je Popović.
Razvoj nuklearnog programa, kako je naveo, tehnički je zahtevan i složen poduhvat koji se mora planirati u skladu sa smernicama MAAE i domaćim zakonodavstvom. U novembru 2024. godine, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o energetici ukinuta je zabrana izgradnje nuklearnih elektrana u Srbiji, čime je otvorena mogućnost razmatranja nuklearne opcije kao dela energetskog miksa.
Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom (INEKP) do 2030. godine, razmatra se uvođenje nuklearnih elektrana ukupnog kapaciteta do 1.000 MW nakon 2040. godine. Popović je naglasio da Srbija trenutno prolazi kroz prvu fazu razvoja nuklearnog programa, koja je namenjena zemljama koje planiraju izgradnju svoje prve nuklearne elektrane.
U okviru Ministarstva rudarstva i energetike formirane su dve grupe za sprovođenje nuklearnog programa: grupa za pripremu i primenu programa nuklearne energije, i međuresorna ekspertska radna grupa. Ove grupe činiće Nacionalno telo za sprovođenje programa nuklearne energije, koje će imati ključnu ulogu u implementaciji nuklearnog programa.
U prvoj fazi, razmatraće se brojna pitanja, uključujući tehnološku spremnost zemlje, industrijske kapacitete, kao i mogućnosti domaće industrije za učešće u izgradnji nuklearne elektrane. Takođe, biće analizirani transportna i komunikaciona infrastruktura, kao i sposobnost elektroenergetske mreže da prihvati nuklearnu elektranu.
Popović je naglasio da je ministarstvo već preduzelo važne korake u unapređenju saradnje sa međunarodnim partnerima, kao što su MAAE i države koje razvijaju nuklearne tehnologije. Ova saradnja omogućava Srbiji da koristi iskustva zemalja koje već decenijama koriste nuklearnu energiju.
Studija donosi tri ključna zaključka. Prvo, Srbija dobija mapu puta ka potencijalnoj nuklearnoj elektrani, koja pokazuje šta je potrebno uraditi u budućnosti. Drugo, pruža komparativni pregled tehnoloških opcija, uključujući konvencionalne i male modularne reaktore. Treće, preliminarna analiza elektroenergetskog sistema ukazuje na to da bi nuklearna energija mogla značajno doprineti stabilnosti sistema i smanjenju zavisnosti od uvoza.
Na pitanje o koracima do 2041. godine, kada je najavljena izgradnja prve nuklearne elektrane, Popović je rekao da je potrebno ispuniti sve tri faze razvoja, uključujući raspisivanje javnog poziva za izvođače tehnologija. Do sredine 2027. godine, planira se završetak svih studija potrebnih za donošenje informisane odluke Vlade o realizaciji nuklearnog programa.
Kako bi Srbija bila spremna za izbor tehnologije i ulazak u proces ugovaranja izgradnje do 2032. godine, posebno je važno osnažiti institucionalne, regulatorne i stručne kapacitete. Faza 1 razvoja obuhvatiće analizu troškova, mogućnosti finansiranja i uključivanje svih zainteresovanih strana kako bi se uspostavila podrška javnosti za nuklearni program.
