U Velici, podno Čakora, održana je komemoracija u znak sećanja na stradanje koje se dogodilo 28. jula 1944. godine. Ovaj dan obeležava brutalni pokolj 520 srpskih žena, dece i nemoćnih staraca, koji su na svirep način ubijeni od strane pripadnika nacističkih divizija „Princ Eugen“ i „Skenderbeg“. Episkop pakračko-slavonski Jovan je, tokom besede nakon svete arhijerejske liturgije, istakao važnost očuvanja sećanja na ove nevine žrtve.
Episkop Jovan je naglasio da se i dan-danas čuje jauk veličkih majki, u kojem se oseća bol zbog gubitka najmilijih. Ove reči su podsetile prisutne na strašnu sudbinu nevinih ljudi koje su zlo i nehumanost odveli u smrt. U svom obraćanju, vladika se osvrnuo i na reči patrijarha Germana, koji je rekao: „Praštati moramo, zaboravljati ne smemo“, čime je podvukao značaj pamćenja ovakvih tragedija.
Zločinci koji su učestvovali u ovom pokolju nisu svi bili kažnjeni. Dok je komandant divizije „Skenderbeg“ August Šmidhuber obesio u Beogradu 1947. godine, mnogi od onih koji su učestvovali u zločinu izbegli su pravdu. Zločin u Velici je označen kao genocid, a Skupština Crne Gore je donela rezoluciju kojom se osudila ova stravična dejstva. Na godišnjicu zločina, potpredsednik Vlade Crne Gore Momo Koprivica položio je venac na spomen-obeležje u Velici i podsetio na važnost očuvanja kolektivnog pamćenja.
U 2017. godini, Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve kanonizovao je stradale iz Velike i okolnih sela kao Sveti novomučenici velički i gornjepolimski. Ova kanonizacija je simbolizovala posvećenost očuvanju sećanja na nevine žrtve i negovanje antifašističke tradicije. Koprivica je naglasio važnost sećanja na nevine žrtve, kako bi se očuvala istina i dostojanstvo.
Na komemoraciji su prisustvovali predstavnici raznih političkih stranaka, kao i predsednici opština Andrijevica, Berane i Plav. Predsednik opštine Plav, Nihad Canović, ukazao je na obavezu svih da ne zaborave stradanje iz 1944. godine. Istakao je da je važno negovati kulturu sećanja i suočiti se s prošlošću radi izgradnje stabilnosti i mira.
Pokolj u Velici ostaje trajna opomena o ljudskoj sposobnosti za zlo, ali i o važnosti sećanja na nevine žrtve. Svi prisutni su se složili da se ovakvi zločini nikada ne smeju zaboraviti, jer zaborav vodi ponovnom ponavljanju istorije. Održavanje sećanja na stradanje predstavlja moralnu obavezu prema onima koji su izgubili živote zbog svoje etničke pripadnosti.
Ova godišnjica je prilika da se preispitamo i učimo iz prošlosti, da ne ponavljamo greške i da se borimo protiv zla u svim njegovim oblicima. U svetlu ovih događaja, važno je da se nastavi s radom na očuvanju sećanja i podsticanju dijaloga među različitim zajednicama, kako bi se izgradila budućnost zasnovana na razumevanju i pomirenju.
Sećanje na Velicu je više od istorijske činjenice; ono je deo identiteta i kolektivnog pamćenja naroda. Ove nedavne komemoracije služe kao podsećanje na to koliko je važno čuvati sećanje na prošlost, kako bismo izgradili bolju budućnost za sve nas. U tom smislu, možemo se nadati da će se takve tragedije nikada više ne ponoviti, a da će se svaka nevina žrtva pamtiti s poštovanjem i dostojanstvom.
