Svake godine, 6. aprila, okupljamo se na mestu koje simbolizuje napad na srpsku kulturu. Ove godine, obeležavamo 85. godišnjicu brombardovanja Beograda i početak Drugog svetskog rata. Ministar kulture Srbije, Selaković, istakao je da je Narodna biblioteka bila jedna od 627 zgrada koje su potpuno uništene tog jutra 1941. godine. Ovaj događaj nije samo simboličan, već predstavlja i važnu lekciju o značaju očuvanja kulturnog nasleđa.
Selaković je naglasio da je Ministarstvo kulture zajedno sa Narodnom bibliotekom Srbije krenulo u aktivnosti obnove zdanja biblioteke na Kosančićevom vencu. Ova obnova predstavlja test naše nacionalne i kulturne zrelosti. Svake godine, kada se okupljamo među ruševinama, primećujemo da su te ruševine sve više zarasle u šiblje i korov, a autentičnih ostataka zgrade koja je stradala 6. aprila 1941. godine je sve manje. Ako ne uspemo da započnemo obnovu nakon 85 godina, to bi mogao biti znak da doprinosimo onome što su zlikovci planirali 1941. godine.
Ministar je podsetio da Narodna biblioteka nije bila slučajni cilj, već planirani. Ovaj kulturocid, odnosno uništavanje kulture jednog naroda, često je prethodio velikim stradanjima. Pokušaj uništenja srpske kulture najavio je stradanja u okupiranim teritorijama, kao i gubitak kulturnog blaga od neprocenjive vrednosti. Naša istorija pokazuje da uništavanje dokaza o srpskom postojanju nije uspelo, jer se svake godine okupljamo da obeležimo ovaj događaj.
Selaković je najavio da će u narednom periodu biti preduzete sve neophodne radnje za obnovu zgrade na Kosančićevom vencu, što uključuje izradu projektno-tehničke dokumentacije i izvođenje radova. Ova zgrada će postati jedno od sedišta Narodne biblioteke, sa posebnim fokusom na memorijalni centar koji će podsećati buduće generacije na pokušaj uništenja srpske kulture.
Takođe, planira se raspisivanje javne nabavke za izgradnju novog depoa Narodne biblioteke, što je ključno za kvalitetan rad i čuvanje bibliotečkih jedinica. Vršiteljka dužnosti upravnika Narodne biblioteke, Jasmina Ninkov, podsetila je da je u bombardovanju 6. aprila 1941. godine uništena cela kulturna baština, uključujući više od 500.000 knjiga i brojna važna dela. Restauraција bibliotečkih fondova traje do danas i predstavlja jedan od najvažnijih zadataka biblioteke.
Ninkov je naglasila da je vraćanje Narodne biblioteke na Kosančićev venac ključno za očuvanje kulturne baštine. Danas, Narodna biblioteka broji 7,2 miliona bibliotečkih jedinica, što ukazuje na njen značaj i posvećenost očuvanju kulture. Vraćanje na Kosančićev venac nije samo fizička obnova, već i simbolički povratak identiteta i kulturnog nasleđa koje je neprocenjivo za srpski narod.
Svake godine, obeležavanje 6. aprila podseća nas na važnost očuvanja kulture i identiteta. Obnova Narodne biblioteke predstavlja priliku da se obnovi i duh zajednice, koji je bio povređen u ratovima i tragedijama. Naš cilj je da očuvamo sećanje na prošlost, kako bismo osigurali bolju budućnost za sve generacije koje dolaze. Na ovaj način, pokazujemo da smo spremni da se borimo za našu kulturu i da je sačuvamo od zaborava.
U zaključku, važno je prepoznati vrednost kulturne baštine i raditi na njenom očuvanju. Obnova Narodne biblioteke nije samo obnova zgrade, već i obnovljena nada da srpska kultura neće biti zaboravljena, već će nastaviti da živi kroz generacije. Ovaj proces je naš zajednički zadatak, a svaki korak ka obnovi predstavlja korak ka jačanju naše kulturne svesti i identiteta.
