Seizmička aktivnost u Srbiji ponovo beleži pojačanje. Iako su potresi za sada slabijeg intenziteta, učestalost podrhtavanja tla se povećava. Najnoviji zemljotres zabeležen je juče ujutru na području Kučeva, a njegova jačina iznosila je tri stepena po Rihteru. Ovaj događaj ponovo je pokrenuo pitanje – da li Srbiji u narednim godinama preti snažniji zemljotres?
Stručnjaci ističu da nema razloga za paniku, ali neki seizmolozi upozoravaju da je mogućnost jačeg zemljotresa u budućnosti realna, naročito na području Šumadije, koje se smatra seizmički aktivnijim. Važno je napomenuti da pojačana seizmička aktivnost nije prisutna samo u Srbiji. Cela balkanska regija beleži učestalije potrese, što nije iznenađujuće s obzirom na to da se upravo na ovom prostoru sudaraju tri velike tektonske ploče. Ove glavne ploče dodatno se dele na manje, što region čini jednim od seizmički najdinamičnijih u Evropi.
Balkan je tektonski aktivna oblast usled kolizije tri velike ploče: Evroazijske, Afričke i Anadolske, koje se dalje dele na manje ploče. Ovi procesi stvaraju česte, iako obično slabije zemljotrese. Centralna Srbija se izdvaja kao najugroženije područje kada je reč o seizmičkoj aktivnosti. Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dragan Milovanović ranije je za „Blic“ objasnio da su upravo ti delovi zemlje, gde je u prošlosti bilo intenzivno kretanje tla, danas znatno slabiji i osetljiviji na moguće zemljotrese.
Milovanović naglašava da su to stare rane koje žigaju, upravo ti prostori gde je bilo intenzivno kretanje, sada su mnogo slabiji i osetljiviji na zemljotres. Zgrade su solidno urađene, iako bi mogle biti bolje, ali dovoljno su otporne da ne očekujemo velike zemljotrese. Tamo gde su objekti lošeg kvaliteta ili građeni od slabog materijala, može doći do veće materijalne štete.
Seizmološkinja i profesorka na Rudarsko-geološkom fakultetu Ana Mladenović ističe da centralni deo Srbije predstavlja najkritičniju tačku. Prema geološkim i seizmološkim istraživanjima, ovaj deo može generisati zemljotres magnitude oko 5 ili nešto više svakih 10 do 15 godina. Takvi zemljotresi, kao što su bili u Kraljevu 2010. ili u Mionici 1998/99. godine, mogu se osetiti, ali ne bi trebali naneti veliku štetu.
Mladenović takođe naglašava da geolozi i seizmolozi prate rasede koji su odgovorni za dešavanje zemljotresa i pokušavaju da predviđaju buduće potrese na osnovu njihove geometrije i kinematike. Očekuje se da će se desiti zemljotres magnitude oko 5 stepeni, najverovatnije u Šumadiji, ali tačno vreme nije poznato.
Direktor Seizmološkog zavoda Srbije Branko Dragićević ističe da se na našim prostorima prosečno događaju zemljotresi slični onom u Kraljevu 2010. godine, a takvi se očekuju i u budućnosti. Zemljotresi sa magnitudom od 5-6 stepeni po Rihteru ne bi trebali prouzrokovati štetu koja se pamti iz prošlosti, jer su tehnika i način gradnje napredovali. Ipak, postoje stari objekti koji su izgrađeni pre 1963. godine i koji su ranjiviji.
Petrovac na Mlavi i Svilajnac su poznata seizmična područja, ali se ne očekuju jaki zemljotresi. U okolini Bora i Majdanpeka takođe se dešavaju veštački zemljotresi izazvani miniranjem. Seizmološkinja Mladenović identifikuje najtrusnija područja u Srbiji, uključujući Kopaonik, dolinu zapadne Morave, Kraljevo, Valjevo i druge.
Zanimljivo je da Beograd nije smatran trusnim područjem, ali najbliža seizmička područja su udaljena oko stotinak kilometara, gde se može desiti zemljotres sličan onom u Rumuniji. Srbija, prema istraživanjima, ne može doživeti jače zemljotrese od 6 stepeni po Rihteru, jer je daleko od mesta gde se generiše tektonski napon.
