Zima 2025/2026. godine biće hladnija u odnosu na prethodnih pet zimskih sezona, a prema rečima profesora dr Aleksandra Valjarevića sa Geografskog fakulteta, očekuje se i više snega. On je za „Blic“ izjavio da bi temperature na planinama mogle da padnu i do -20 stepeni, dok bi u gradovima mogle dostići -10 do -12 stepeni.
Profesor Valjarević ukazuje na to da zima ovog puta neće biti potpuno identična nekadašnjim zimama, ali da su uočenih nekoliko oscilacija koje se razlikuju od prošlogodišnjih. Pojavila se zapadno sibirska oscilacija, koja je blizu severnoatlantske, i on je optimista da će biti više snega nego prošle godine. Međutim, naglašava da je teško precizno predvideti vremenske prilike, ali je uveren da će zima biti hladnija, posebno u poslednjoj dekadi novembra i od 15. decembra do Nove godine. Očekuje se više padavina posle 15. januara.
Takođe, profesor veruje da će i na nadmorskoj visini ispod 1.000 metara biti snežnog pokrivača, a do kraja novembra na planinama bi moglo biti više od 20 cm snega. Što se tiče snežnih padavina, profesor Valjarević ističe da će sve zavisiti od toga da li će ciklon uspeti da probije, jer ako se to desi, može se očekivati veće količine snega. U slučaju zadržavanja anticiklona, padavine će biti manje, ali svakako će temperature biti niže nego prošle godine.
Prvi sneg u Srbiji već je pao, ne samo na planinama, već i u mnogim gradovima. Izostanak Miholjskog leta, koje je inače obeležavalo period pre zimske sezone, može ukazivati na to da bi predstojeća zima mogla biti obeležena jačim prodorima hladnog vazduha. Iako je Miholjsko leto bilo najavljeno za kraj oktobra, prognoze su se promenile, a maksimalne temperature se očekuju oko 20-21 stepen, pre nego što opet dođe do prodora hladnijeg vazduha.
Svetski meteorološki portali takođe su najavili mogućnost povratka hladnije zime u Evropu, što bi moglo značiti i više snega. Polarni vrtlog, kada je slab ili poremećen, može dovesti do nestabilnog mlaznog strujanja, što omogućava hladnom vazduhu da lakše „beži“ iz polarnih područja. Meteorološki sajt „Severe Weather Europe“ ukazuje na to da je prognoza za ovo doba godine izuzetno slabog intenziteta, što može povećati mogućnost kasnijih poremećaja i hladnijih vremenskih uslova.
Meteorolog Ivan Ristić potvrđuje da je polarni vrtlog trenutno slab, što omogućava česte prodore hladnog vazduha sa severa i severoistoka. To se već dešava, a ako polarni vrtlog ostane u granicama normale ili slabiji, možemo očekivati česte prodore hladnog vazduha iz Rusije i severne Evrope, kao i stvaranje ciklona. Prilikom novih prodora hladnog fronta, brdovito-planinski predeli će dobijati sneg, a kako vreme bude odmicalo, svaki sledeći nalet hladnog vazduha može doneti sneg i u niže predele.
Zima 2025/2026. godine takođe će biti obeležena čestim hladnim prodorima i smenom toplijih i hladnijih perioda. Ove godine se očekuje izostanak pravog Miholjskog leta, a iako će narednih dana temperature biti toplije, biće to u granicama Miholjske jeseni, a ne leta. Novi sneg se očekuje na planinama sledeće nedelje. Kada izostane Miholjsko leto, kao što je slučaj sada, zima obično bude hladnija. Ovaj fenomen se već dogodio 2016. godine, kada je Dunav čak bio zaledio. Sve trenutne prognoze ukazuju na to da bi sličan scenario mogao ponovo da se dogodi, sa jutarnjim temperaturama od -10 do -15 stepeni u nižim predelima.
