U Osnovnom sudu u Surdulici juče je završeno suđenje vaspitačici M.S. iz Vladičinog Hana, koja je bila u smeni u vrtiću kada je četvorogodišnji dečak iz ovog mesta progutao žir i preminuo od posledica gušenja. Ovaj tragičan incident dogodio se 27. decembra 2022. godine, kada je dečak D.Đ. progutao žir, a preminuo je u UKC Niš istog dana.
Postupak protiv M.S. vođen je zbog krivičnog dela „napuštanje nemoćnog lica“. Tokom suđenja, tužilaštvo je zadržalo svoje navode iz optužnice, naglašavajući odgovornost vaspitačice za dečakovu smrt. Na ranijem ročištu, M.S. se izjasnila da nije kriva, ali je priznala da je decu ostavila bez nadzora na devet minuta. Očekuje se da Osnovni sud u Surdulici donese presudu u zakonskom roku.
Tokom suđenja, svedoci su potvrdili da M.S. nije bila prisutna u prostoriji sa decom kada je dečak stavio žir u usta. Tri pomoćne radnice iz vrtića svedoče o tome da ih nije obavestila o napuštanju prostorije i da je uobičajena praksa da se poziva pomoćno osoblje kako bi zamenilo vaspitača u takvim situacijama. Ovo je dodatno otežalo situaciju za M.S., jer se postavlja pitanje odgovornosti vaspitača kada su deca u pitanju.
Ova tragedija je izazvala veliku pažnju javnosti i otvorila diskusiju o bezbednosti dece u vrtićima. Roditelji su zabrinuti zbog mogućih propusta u nadzoru dece i traže odgovore o tome kako se ovakvi incidenti mogu sprečiti u budućnosti. Mnogi su postavili pitanje da li su vaspitači dovoljno obučeni da se nose sa situacijama koje mogu ugroziti decu.
Zakon o zaštiti dece nalaže da vaspitači moraju biti prisutni i pažljivo nadgledati decu. U ovom slučaju, ključna tačka je bila M.S. koja nije bila prisutna u trenutku kada je došlo do incidenta. Njena odluka da napusti prostoriju bez obaveštavanja drugih radnika postavlja ozbiljna pitanja o njenoj odgovornosti i sposobnosti da se nosi sa situacijom.
Roditelji su postavili pitanje da li su vrtići dovoljno obezbeđeni i da li postoji sistem nadzora koji bi sprečio ovakve tragedije. U mnogim slučajevima, vrtići se suočavaju sa nedostatkom osoblja, a to može dovesti do situacija u kojima deca ostaju bez nadzora. Ovaj incident je podstakao mnoge da zahtevaju bolje uslove i obuku za vaspitače kako bi se osigurala sigurnost dece.
Takođe, važno je napomenuti da su rešenja za ovakve situacije često kompleksna i zahtevaju saradnju između različitih institucija, uključujući obrazovne, zdravstvene i pravosudne organe. Potrebno je razviti jasne smernice i procedure koje će obezbediti da se ovakve situacije ne ponove.
Na kraju, suđenje M.S. naglašava važnost odgovornosti vaspitača i potrebu za strožim propisima u vezi sa nadzorom dece. Ovo je prilika za sve nas da se zapitamo kako možemo poboljšati sigurnost dece u vrtićima i osigurati da se ovakvi tragični incidenti ne ponove. Roditelji, vaspitači i društvo u celini moraju raditi zajedno kako bi se stvorilo bezbedno okruženje za našu decu.
