Prema rečima dr Gorana Bekavca, naučnog savetnika za genetiku i oplemenjivanje biljaka u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, trenutna klima u Srbiji donosi teške posledice za poljoprivrednike, posebno u proizvodnji kukuruza. Ekstremne vremenske prilike su značajno smanjile prinose, a očekuje se da prosečan prinos po hektaru ne pređe tri tone. Na mnogim parcelama kukuruz je ostao bez klipa, a stabljike su zakržljale. U junu ove godine, u osam lokaliteta u zemlji nije pala ni kap kiše, što je dodatno pogoršalo situaciju.
Dr Bekavac ističe da su poslednjih pet godina obeležene ekstremnim uslovima za kukuruz, sa sušnim godinama 2021. i 2022, kao i sa veoma toplom 2023. koja je donela više padavina. Međutim, te padavine nisu bile dovoljne da nadoknade štetu. Superćelijske oluje su dodatno uništile useve, a toplotna kupola koja je trajala gotovo dva i po meseca 2024. godine imala je katastrofalne efekte na prinos.
U junu, kukuruzu je bilo potrebno oko 90 litara padavina po metru kvadratnom, a u nekim delovima zemlje nije pala ni kap. Nedostatak vode i ekstremne temperature negativno su uticali na rani razvoj biljaka, što je rezultiralo smanjenom fotosintetskom površinom i nekompletnim setom zrna. U okolini Kikinde, neki usevi su potpuno jalovi, a ratari su bili primorani da tarupiraju svoje parcele, jer su biljke bile suve i bez klipa.
Stručnjaci upozoravaju na potencijalne probleme sa mikotoksinima u zrnu kukuruza, što dodatno otežava situaciju. U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo prepoznali su potrebu za razvojem novih sorti i hibrida koji su otporniji na klimatske promene. Akreditovan je Centar za inovacije u oplemenjivanju biljaka, koji radi na razvoju biljnih vrsta koje bolje podnose sušu i ekstremne temperature.
Dr Bekavac naglašava da kratkoročna rešenja u poljoprivredi ne postoje i da je potrebno planirati dugoročne strategije kako bi se ublažili efekti klimatskih promena. Dve ključne mere koje treba odmah implementirati su prilagođavanje tehnologije proizvodnje i gajenje hibrida koji su tolerantni na klimatske promene. Nažalost, čini se da nije došlo do značajnih promena, a mnogi proizvođači još uvek koriste stare i neefikasne metode.
Pitanje navodnjavanja je takođe od suštinskog značaja. Potrebna je infrastruktura i oprema za navodnjavanje velikih površina pod kukuruzom, ali to povećava troškove proizvodnje. Nadalje, navodnjavanje može promeniti pedogenetske procese u zemljištu, što zahteva dodatnu pažnju. Zbog spaljivanja žetvenih ostataka i izostanka primene stajnjaka, smanjena je organska materija u zemljištu, što dodatno narušava njegov kvalitet.
Sve ovo ukazuje na potrebu za hitnim i efikasnim merama kako bi se stabilizovali prinosi i obezbedila održivost poljoprivredne proizvodnje. Stručnjaci naglašavaju da se mora raditi na očuvanju svake kapi padavina u zemljištu i na odabiru adekvatnog sortimenta kako bi se osigurao prinos i kvalitet zrna kukuruza.
Klimatske promene su izazov koji zahteva proaktivan pristup i spremnost na inovacije kako bi se osigurala budućnost poljoprivrede u Srbiji. U narednim izveštajima biće reči o vinogradarstvu i njegovim izazovima u svetlu ovih promena.
