Dok se u nama pletu misli koje retko izgovaramo, stihovi iz Kurana često nas podsećaju na sveprožimajuću stvarnost Božije svemoći. Surah El-Bekara, ajeti 2:284-285, koji su u knjizi Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje izdvojeni za 25. januar, otvaraju prostor za promišljanje o odgovornosti čoveka pred Bogom i snazi vere koja prevazilazi vidljivo i opipljivo.
Ovi stihovi izriču jasnu poruku: nijedna misao, nijedna tajna u srcu nije neprimetna, a svaka pokornost i svaka sumnja nalazi svoje mesto pred Onim koji sve vidi. Alahovo je sve što je na nebesima i što je na Zemlji. Pokazivali vi ono što je u dušama vašim ili to krili, Alah će vas za to pitati; oprostiće onome kome On hoće, a kazniće onoga koga On hoće – Alah je kadar sve.
Poslanik veruje u ono što mu se objavljuje od Gospodara njegovog, i vernici – svaki veruje u Alaha, i meleke Njegove, i knjige Njegove, i poslanike Njegove: “Mi ne izdvajamo nijednog od poslanika Njegovih.” I oni govore: “Čujemo i pokoravamo se; oprosti nam, Gospodaru naš; Tebi ćemo se vratiti.” Ovi ajeti podsećaju na temeljnu dimenziju islamskog verovanja – svest o Božijoj sveprisutnosti i odgovornosti svakog čoveka za svoja dela, misli i stavove.
Prvi ajet naglašava da Alah obuhvata sve što postoji i da će svako biti pitano za ono što skriva u duši, što produbljuje osećaj moralne i duhovne odgovornosti. Drugi ajet, kroz potvrdu vere Poslanika i vernika u Boga, meleke, knjige i poslanike, ističe značaj zajedništva u veri i priznanja svih Božijih poslanika. Posebno je snažna rečenica: “Čujemo i pokoravamo se; oprosti nam, Gospodaru naš; Tebi ćemo se vratiti”, koja izražava predanost, pokajanje i trajnu vezu čoveka s Bogom.
Ovi stihovi iz Kurana pozivaju na unutrašnje preispitivanje: svaka misao i delo, bilo da su otvoreno ili skriveno, deo su duhovnog računa i pozivaju na svesno življenje. U svakodnevnom životu, ova poruka deluje kao podsjetnik da je vera aktivna, ne pasivna – da se očituje kroz pokornost, poštovanje Božije volje i svesno prihvatanje odgovornosti pred Stvoriteljem.
Ajeti 2:2-5 iz El-Bekare pokazuju put ka istinskom uspehu i unutrašnjem integritetu. Ovi stihovi nas uče da priroda, hrana i svaki dah zavise od Stvoritelja, što nas podseća da kroz pažnju i duhovnu svest gradimo život ispunjen smislom i moralnom jasnoćom. Ajeti 2:28-29 nas podsećaju da je svaki trenutak dar, a svaki izbor odgovornost prema Stvoritelju i svetu oko nas.
Ajet 2:107 podseća da istinska pomoć i zaštita pripadaju samo Bogu, razotkrivajući ljudsku sklonost da traži utočište u prolaznim izvorima moći. Poruka iz sure El-Bekare ne obećava lakše dane, već uči kako se kroz teške prolazi uspravno. Ajet 2:256 jasno pokazuje da prava vera dolazi iz slobodnog srca i razuma – lekcija koja menja pogled na duhovni izbor i međuljudske odnose.
Kako možemo primeniti ovu poruku u svakodnevnom životu? Prvi korak može biti promišljanje o sopstvenim mislima i delima, razumevanje da su one deo naše duhovne odgovornosti. Osnaživanje veze sa Bogom kroz molitvu i pokajanje može doneti unutrašnji mir i stabilnost. U svakodnevnim interakcijama, važno je živeti svesno, poštujući Božije zakone i vrednosti. Na taj način, vernici mogu postati svesni svoje uloge u svetu i snage koju vera može doneti u izazovnim vremenima.
Ovi ajeti nas podsećaju da su misli, dela i vera međusobno povezani. U trenutku kada se suočavamo sa izazovima, snažno oslanjanje na ovu duhovnu poruku može nas voditi kroz tamne trenutke i pomoći nam da ostanemo na putu istine i svetlosti. Na kraju, svaki ajet iz Kurana nas poziva da preuzmemo odgovornost za svoje misli i dela, i da živimo u skladu sa Božijom voljom.
