Slavko Jovešković iz Grgurevaca ima 29 godina i predstavlja primer mladog čoveka koji je odlučio da ostane na selu i razvije porodično gazdinstvo. Njegova priča pokazuje da poljoprivreda, uz posvećenost i dobru organizaciju, može biti održiv i ozbiljan životni izbor. Gazdinstvo Jovešković zasniva se na porodičnom radu i prenošenju znanja sa generacije na generaciju. Slavko je, uz oca, u poslove uključen još od srednjoškolskih dana, a danas ravnopravno učestvuje u svim segmentima proizvodnje.
Porodica obrađuje oko 30 hektara zemlje i bavi se mešovitom proizvodnjom koja obuhvata ratarstvo i stočarstvo. Trenutno imaju deset goveda, među kojima su muzne krave i junad, dok je u redovnom tovu muške teladi u proseku oko 15 grla. Uz govedarstvo, na gazdinstvu je razvijeno i svinjarstvo sa fondom između 40 i 50 komada.
Slavko objašnjava svoju poslovnu logiku: „Od ratarstva se na ovoj količini zemlje ne može živeti samostalno, zato je stočarstvo neophodno. Kada se svaštari, odnosno, kada imate malo od jednoga, a malo od drugoga, onda poljoprivreda postaje održiva.“ Ova strategija omogućava porodici da diversifikuje svoje izvore prihoda i smanji rizike koji dolaze sa oslanjanjem na samo jednu vrstu proizvodnje.
Posebno mesto u radu gazdinstva zauzima prerada. Sveže mleko prodaju na kućnom pragu, dok ostatak prerađuju u domaći sir za koji vlada velika potražnja. Slavko ističe da su kupci preorijentisali svoje navike i da imaju stalnu klijentelu koja redovno naručuje njihove proizvode. Ovo pokazuje koliko je važno prilagoditi se tržištu i potrebama potrošača.
Zbog nestabilne cene tovljenika u poslednjem periodu, Slavko planira i proširenje kapaciteta za preradu mesa, koji je trenutno zastupljen samo za sopstvene potrebe. On je do sada učestvovao na konkursima za nabavku priručne mehanizacije, što je znatno olakšalo rad na imanju. Iako nije uvek moguće dobiti sve što se planira, Slavko je zadovoljan dosadašnjim podsticajima i očekuje rezultate konkursa kod lokalne samouprave.
Slavko je bio jedan od 40 mladih poljoprivrednika koji su posetili Italiju. Tamo ga je posebno impresionirala potpuno automatizovana organska farma. Ova poseta ga je inspirisala da razmišlja o novim tehnologijama i metodama koje bi mogle unaprediti njegovo gazdinstvo. Učenje iz iskustava drugih, posebno onih koji su uspešni u svojoj oblasti, ključno je za razvoj i napredak u poljoprivredi.
Pored toga, Slavko se aktivno bavi i edukacijom o održivoj poljoprivredi. On veruje da je važno deliti znanje i iskustvo sa drugim mladim ljudima koji se odlučuju za sličan put. Organizuje radionice i predavanja u svojoj zajednici kako bi podstakao i inspirisao druge da se bave poljoprivredom kao održivim načinom života.
U svetu koji se brzo menja, Slavko pokazuje da je moguće ostati na selu i uspešno se baviti poljoprivredom. Njegova posvećenost, strast i inovativnost služe kao inspiracija za mnoge mlade ljude koji razmišljaju o budućnosti u ruralnim sredinama. Poljoprivreda nije samo posao, već način života koji zahteva rad, svestranost i sposobnost prilagođavanja.
Na kraju, Slavko Jovešković predstavlja simbol nade i mogućnosti za mlade poljoprivrednike. Njegova priča pokazuje da uz dobru organizaciju, znanje i strast, poljoprivreda može biti održiv izvor prihoda i kvalitetnog života na selu. Mnogi ljudi bi mogli imati koristi od njegovog iskustva i znanja, a njegova posvećenost radu na zemlji može poslužiti kao podsticaj za buduće generacije. U svetu gde se često zaboravlja na vrednost poljoprivrede, Slavko i njegovo gazdinstvo podsećaju nas na važnost očuvanja tradicije i održivog razvoja u ruralnim zajednicama.
