U Sheveningenu će početkom oktobra dvoje lekara iz Beograda, neuropsihijatar Gorica Đokić i kardiolog Ognjen Gudelj, obaviti pregled generala Ratka Mladića u zatvorskoj bolnici. Njihov cilj je da razgovaraju sa generalom o njegovim zdravstvenim poteškoćama i pregledaju medicinsku dokumentaciju koja se odnosi na njegovo lečenje i dijagnoze koje su postavili lokalni lekari.
Prošle nedelje, Mladiću je hirurški očišćena rana na peti koja se inficirala. Prema rečima njegovog sina Darka Mladića, general je bio prebačen u civilnu bolnicu zbog ovog manjeg operativnog zahvata, a zatim je vraćen u zatvorsku bolnicu. Rana na peti proizašla je iz dugotrajnog ležanja, a problem se javio još ranije. Iako su u junu tvrdili da je infekcija sanirana, Darko ističe da su njihovi lekari odmah primetili da je to samo regenerisana koža, dok je unutrašnja infekcija ostala. S obzirom na to da infekcija može zahvatiti kost, što je veoma ozbiljno, generalu se daju jaki antibiotici, ali ti lekovi loše deluju na njegove bubrege koji su već na granici funkcionisanja.
Pored rane na peti, Mladić ima i druge rane od ležanja, premda nisu inficirane. Darko kaže da ga često moraju okretati i menjati mu poze, ali izgleda da to ne rade dovoljno dobro, što je dovelo do stvaranja rana. Što se tiče njegovog opšteg zdravstvenog stanja, ono je nepromenjeno. Ponekad može da govori, a ponekad ne, i njegovo stanje varira iz dana u dan. Darko navodi da je njegova majka nedavno posetila generala, i da je jedan dan imao poteškoća da razgovara s njom, dok je sledeći dan mogao da izdrži razgovor od četiri sata. Ova promenljivost u njegovom stanju dodatno otežava situaciju.
U prethodnom periodu, predsednica Mehanizma za krivične sudove u Hagu, Grasijela Gati Santana, odbila je zahtev za Mladićevo lečenje u Srbiji, iako su holandski lekari upozoravali da on živi poslednje mesece svog života. Tokom njegovog boravka u zatvoru, često je bio nepravilno lečen ili su terapije kasnile, ponekad i mesecima. Ovi propusti u lečenju doveli su do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja, stvaranja novih bolesti, a adekvatne reakcije su dolazile tek nakon intervencija porodice i advokata.
General Ratko Mladić je preživeo nekoliko moždanih udara, infarkt, prekid rada bubrega, i ima brojne probleme, uključujući neurološke, kardiovaskularne i urološke. Njegova porodica se bori da obezbedi odgovarajuću medicinsku negu, jer smatraju da bi bez njihovih napora general već mogao biti u veoma teškom stanju ili čak ne bi bio živ.
Ova situacija dodatno naglašava kompleksnost zdravstvenog sistema unutar zatvora i izazove sa kojima se suočavaju zatvorenici, posebno oni sa teškim zdravstvenim stanjima. Prikaz zdravstvenog stanja generala Mladića služi kao podsetnik na važnost adekvatnog lečenja i brige o zdravlju svih zatvorenika, kao i potrebu za transparentnošću u medicinskim procedurama unutar zatvorskih sistema.
U zaključku, dolazak beogradskih lekara u Sheveningen predstavlja nadu za bolje razumevanje i lečenje zdravstvenih problema ratnog vojnog vođe. Njihova stručnost može doprineti unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite koju general dobija, ali i ukazati na šire probleme u pristupu medicinskoj nezi zatvorenika. Čitava situacija zahteva pažnju i odgovornost svih relevantnih institucija kako bi se obezbedila pravda i humanost u postupanju prema zatvorenicima.
