U Crnoj Gori je do sada predato oko 62.500 zahteva za legalizaciju bespravnih objekata, a rešeno je tek šest odsto od tog broja, izjavio je Nikola Ražnatović iz Direktorata za legalizaciju bespravnih objekata. On je napomenuo da je teško proceniti koliko nelegalnih objekata postoji u zemlji, ali su od 2018. do jula 2025. godine zabeleženi podaci o 62.495 predatih zahteva, od kojih je rešeno samo 3.589.
Ražnatović je istakao da je javnost imala priliku da vidi satelitske snimke objekata, dok će sledeće godine biti urađen kontrolni snimak. Snimak iz jula 2025. godine biće bazični i neće se menjati. Objekti izgrađeni nakon tog datuma, koji nemaju odobrenje, neće moći da se upišu u katastar, a to će dovesti do donošenja rešenja o njihovom rušenju. Ukoliko objekat iz jula 2025. godine bude prepoznat kao legalan, moći će da se legalizuje.
Ražnatović je ukazao na to da nemaju tačne podatke o broju objekata izgrađenih na državnoj zemlji u Podgorici, jer se ortofoto snimak još uvek obrađuje, a za to je potrebno oko šest meseci. Kada se govori o nelegalnom graditeljstvu, osnovni cilj je da se objekat upiše u katastar. Ako to nije učinjeno, potrebno je izraditi geodetski elaborat premera izmerenog stanja, koji se uz izjavu overenu kod notara predaje u područnu jedinicu katastra.
Troškovi izrade elaborata variraju, ali se kreću oko 250 evra, dok overa izjave košta dodatnih 7,5 evra, što znači da je za prvi korak potrebno oko 300 evra sa svim taksama. U jedinici lokalne samouprave, potrebno je popuniti zahtev za legalizaciju, dostaviti overen elaborat iz katastra, fotografije svih fasada i list nepokretnosti. Rok za odgovor na zahtev je 15 dana, a ukoliko dokumentacija nije kompletna, postoji rok od 90 dana za dostavljanje nedostajuće dokumentacije.
U seoskim područjima postoje besplatne zone za legalizaciju, a svaka opština je donela odluku o urbanim sanacijama. Ražnatović je napomenuo da je mali broj rešenih zahteva rezultat nepostojanja plana generalne regulacije, a 2021. godine je tadašnje ministarstvo odustalo od tog plana, što je dovelo do zastoja.
On je objasnio da zakon ne definiše rokove za samu legalizaciju, već se odnosi na rok od šest meseci za predaju zahteva od strane onih koji nemaju upisan objekat u list nepokretnosti. Taj rok ističe 14. februara, a ministar je na posebnoj sednici Skupštine Crne Gore najavio produženje tog roka za još šest meseci.
Ražnatović je naglasio da je zakon „krajnje uprošćen“ i da definiše da se može legalizovati svaki objekat koji ne ugrožava javnu infrastrukturu. Ova izjava ukazuje na mogućnost da se veći broj bespravnih objekata legalizuje, ukoliko ispunjavaju određene kriterijume.
Uprkos velikom broju predatih zahteva, spori proces legalizacije ostavlja mnoge građane u neizvesnosti. Ražnatović je apelovao na građane da prikupe potrebnu dokumentaciju i blagovremeno podnesu zahteve, kako bi se osigurali da njihovi objekti budu legalizovani pre nego što isteknu postavljeni rokovi.
Ovaj problem s nelegalnom gradnjom postaje sve važniji, a vlasti nastoje da reše ovu situaciju kroz zakonodavne promene i unapređenje procedura legalizacije. Građani će morati da budu aktivni učesnici ovog procesa kako bi obezbedili legalnost svojih objekata i izbegli eventualne sankcije.
