Dva decenije nakon osveštavanja Crkve Svete Trojice na Rumiji, ponovo su se aktuelizovali zahtevi za njenom uklanjanjem. Ova crkva se nalazi na visini od 1.595 metara i postavljena je 18. jula 2005. godine, a njena izgradnja izazvala je brojne političke i društvene rasprave. Inicijativa za uklanjanje crkve dolazi od lidera Demokratskog saveza u Crnoj Gori (DSuCG), Mehmeta Bardhija i Saubih Mehmetija, koji su predali peticiju sa oko 1.000 potpisa državnim zvaničnicima. U peticiji se traži uklanjanje „metalne crkve“ koju su postavili Mitropolija crnogorsko-primorska i vraćanje lokacije u prvobitno stanje, oslobađajući je, kako kažu, od „vojno-crkvene srpske okupacije“.
Na ovu inicijativu reagovao je predsednik Socijalističke narodne partije, Vladimir Joković, koji je naglasio da Crkva Svete Trojice neće biti srušena. On je istakao da u Crnoj Gori ne sme biti mesta za politike rušenja i netrpeljivosti. Odbornica Demokrata, Valentina Minić, takođe je osudila ovu inicijativu, naglašavajući da iza nje ne stoje ni pravni, ni urbanistički, ni javni interesi, već ideologija koja je kroz istoriju pokušavala da uništi crkve i svetinje.
Mitropolit Amfilohije, koji je preminuo 2020. godine, ostavio je snažnu poruku vezanu za Crkvu Svete Trojice. Tokom 2011. godine, izrekao je kletvu onima koji bi pokušali da sruše ovo sveto mesto, naglašavajući da bi takav čin bio osudom za njih i njihovu decu. On je posebno prozvao Mehmeta Bardhija, ističući da je teško shvatiti zbog čega je ova crkva predstavljala najveću opasnost u Crnoj Gori, dok su drugi hramovi prošli bez sličnih napada.
Crkva Svete Trojice, koja je ponovo izgrađena uz pomoć lokalnog stanovništva koje je donosilo kamenje na vrh Rumije, ima duboke istorijske korene. Prema predanju, na ovom mestu postojala je crkva posvećena Svetoj Trojici koju je sagradio kralj Jovan Vladimir, a koju su Turci uništili prilikom okupacije Bara u 16. veku. Ova tradicija je dodatno učvrstila značaj crkve u očima lokalnog stanovništva.
U julu 2005. godine, građevinska inspekcija donela je rešenje o uklanjanju crkve, što je postalo povod za nove političke tenzije. Tadašnji premijer Duško Marković je 2018. godine ponovo pokrenuo pitanje legalnosti objekta, nazivajući ga nezakonitim. Reakcije su bile brze, a Amfilohije je uputio pismo Markoviću, upozoravajući na ozbiljnost situacije i braneći pravo vernika na svetinju na vrhu planine.
Ova situacija je pokazala koliko su religija i politika često isprepleteni u Crnoj Gori. Crkva Svete Trojice nije samo verski simbol, već i mesto okupljanja i identiteta za mnoge ljude u regionu. Njena izgradnja i očuvanje postali su simbol otpornosti i borbe za očuvanje kulturnog nasleđa.
U svetlu ovih događaja, jasno je da će pitanje Crkve Svete Trojice na Rumiji ostati tema rasprave i podela u Crnoj Gori. Zajednica će se suočiti s izazovima očuvanja svojih svetinja i identiteta, dok istovremeno nastoji da prevaziđe konflikte iz prošlosti. Sa svakim novim zahtevom za uklanjanje crkve, vraćaju se i sećanja na istorijske borbe za očuvanje religijskih i kulturnih vrednosti, koje su duboko ukorenjene u svesti naroda.
