U poslednje vreme, jezero Otilovići postalo je središte pažnje ribolovaca i ljubitelja prirode zbog neuobičajenog ulova smuđa. Ova vrsta, koja je poznata kao predatory fish, izazvala je zabrinutost među lokalnim ribarima i ekolozima zbog svoje neobične pojave u ovom jezeru i njegovim pritokama. Smuđ, koji prirodno ne pripada ovom ekosistemu, izaziva sumnju o mogućem ljudskom delovanju, bilo kroz ilegalno ubacivanje ili neadekvatno sprovedena poribljavanja.
Ekološko društvo „Breznica“ iz Bijelog Polja izrazilo je zabrinutost zbog činjenice da je smuđ alohtona vrsta, što znači da nije autohtona za ova područja. Njegovo prisustvo može ukazivati na direktnu ljudsku intervenciju, što bi moglo ozbiljno ugroziti lokalne riblje vrste. Smuđ se hrani ribom i vrlo je prilagodljiv različitim uslovima, što ga čini ozbiljnom pretnjom za autohtone vrste poput potočne pastrmke i lipljena.
S obzirom na to da smuđ može efikasno loviti mlađe jedinke autohtonih vrsta, naročito u uslovima smanjenog protoka i eutrofikacije, njegovo prisustvo može dovesti do smanjenja broja ovih vrsta. Ekolozi upozoravaju da se ovakva situacija ne može ignorisati, jer bi neplanirano uvođenje smuđa moglo izazvati ekološki incident koji bi dugoročno mogao ugroziti riblji fond ovih voda.
Ekolozi iz Pljevalja ističu da je potrebno hitno delovanje nadležnih institucija kako bi se utvrdila odgovornost za ovo stanje. Upravna tela, uključujući Upravu za vode Crne Gore i Ministarstvo poljoprivrede, moraju reagovati kako bi se sprečilo dalje širenje ove invazivne vrste. Takođe, potrebne su mere kontrole i procena ekoloških posledica koje bi mogao izazvati smuđ u ovim vodenim ekosistemima.
Nadležni bi trebalo da istraže kako je smuđ došao u ova jezera i vodotoke. Da li je reč o ilegalnoj introdukciji od strane pojedinaca koji se bave sportskim ribolovom bez razumevanja ekološke ravnoteže, ili je u pitanju propust u nadzoru nad poribljavanjem? Ova pitanja zahtevaju hitan odgovor kako bi se očuvala prirodna ravnoteža i zaštitile autohtone vrste riba.
S obzirom na sve navedeno, ribolovci i biologe u regionu brine budućnost lokalnih ekosistema. Uvođenje smuđa može destabilizovati postojeće riblje zajednice, a to može imati dalekosežne posledice na biodiverzitet i zdravlje vodenih ekosistema. Osim toga, ovakve promene mogu uticati i na lokalnu ekonomiju koja zavisi od ribolova i turizma.
U svetlu ovih događaja, važno je podići svest među ribolovcima i lokalnim stanovništvom o značaju očuvanja prirodne ravnoteže. Edukacija o pravilnom poribljavanju i upravljanju ribljim fondom može pomoći u sprečavanju sličnih incidenata u budućnosti. Takođe, saradnja između ekoloških organizacija, državnih institucija i lokalnih zajednica je ključna za očuvanje biodiverziteta i zaštitu autohtonih vrsta.
Zbog svega ovoga, ribolovci, ekologe i sve ljubitelje prirode pozivamo na aktivno učestvovanje u očuvanju prirodnih resursa i odgovorno ponašanje prema ekosistemima. Očuvanje autohtonih vrsta i zdravih vodenih ekosistema treba da bude zajednički cilj svih nas, kako bismo osigurali da buduće generacije uživaju u bogatstvu prirode.
Ukoliko se ne preduzmu odgovarajući koraci, smuđ bi mogao da postane ozbiljna pretnja za riblji fond jezera Otilovići i šire. Samo zajedničkim naporima možemo očuvati vrednosti koje su nam priroda i njeni ekosistemi pružili.
