Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore podiglo je optužnicu protiv više istaknutih ličnosti, među kojima su biznismen Aleksandar-Aca Mijajlović, bivši šef kontraobaveštajne službe Agencije za nacionalnu bezbednost, kao i Drago Spičanović, funkcioner Uprave policije. Pored njih, optuženi su i Milovan Pavićević, nekadašnji načelnik podgoričke policije, policajac Vladan Lazović, državna tužiteljka Andrijana Nastić i bivši ministar odbrane i poslanik DPS-a Predrag Bošković.
Optuženi se sumnjiče za krivično delo kriminalno udruživanje, dok se Mijajlović dodatno sumnjiči za produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja putem podstrekavanja. Spičanović se takođe tereti za zloupotrebu službenog položaja i odavanje tajnih podataka, što se stavlja na teret i Pavićeviću i Nastićevoj. Policajac Lazović, osim za stvaranje kriminalne organizacije, tereti se i za dva krivična dela odavanje tajnih podataka.
Specijalno državno tužilaštvo je predložilo da se Mijajloviću i Spičanoviću produži pritvor, u kojem se nalaze od 3. oktobra prošle godine, kada su uhapšeni po nalogu SDT-a. U saopštenju SDT-a navedeno je da su, na osnovu prikupljenih elektronskih, materijalnih i personalnih dokaza, utvrdili osnovanu sumnju da je Mijajlović sa, za sada nepoznatim licima, organizovao kriminalnu organizaciju. Ova organizacija je delovala u Crnoj Gori od 2019. do februara 2024. godine, a njen cilj bio je vršenje krivičnih dela zloupotrebe službenog položaja i odavanje tajnih podataka.
U delovanju ove kriminalne organizacije postojala je spremnost za primenu nasilja i zastrašivanja, a korišćene su privredne i poslovne strukture. Uticaj kriminalne organizacije protezao se na političku i izvršnu vlast, sredstva javnog informisanja i druge važne društvene činioce. Prikupljeni dokazi sugerišu da je Mijajlović, preko ostalih okrivljenih, pribavljao tajne i druge podatke kojima nije smeo raspolagati.
Prema navodima iz tužilaštva, Mijajlović je koristio ove podatke kako bi preko određenih medija kreirao javno mnjenje i stvarao medijsku sliku isključivo u cilju suzbijanja konkurencije. Njegov cilj bio je lična i profesionalna diskreditacija svih lica, verskih i političkih organizacija čije mišljenje i delovanje je bilo u suprotnosti sa ciljevima i interesima kriminalne organizacije. Takođe, Mijajlović je, kroz odlučivanje o pravima i obavezama iz radnog odnosa zaposlenih u povezanim privrednim društvima, uticao na ostvarivanje biračkog prava građana Crne Gore na parlamentarnim izborima.
Zanimljivo je da su nakon hapšenja optuženih, iz objavljenih transkripata, postali jasni njihovi odnosi i aktivnosti u „političkom delu“, gde su očigledno radili za Demokratsku partiju socijalista (DPS). Ova situacija dodatno naglašava ozbiljnost optužbi i kompleksnost slučaja koji se tiče zloupotrebe vlasti i kriminalnog udruživanja na visokom nivou.
Očekuje se da će slučaj izazvati velike reakcije u javnosti, s obzirom na to da uključuje visoke zvaničnike i policijske funkcionere. Ovaj događaj može imati dalekosežne posledice po političku scenu Crne Gore, budući da se bavi pitanjima korupcije i zloupotrebe vlasti, koja su uvek bila goruća tema u ovoj zemlji.
U narednim danima, pritisak na pravosudni sistem će rasti, a javnost će sa pažnjom pratiti kako će se dalje razvijati ova situacija. Očekuje se da će se povodom ovih optužbi organizovati i brojne debate o potrebi reforme pravosudnog sistema i borbi protiv korupcije u Crnoj Gori, kako bi se povratilo poverenje građana u institucije.
