Više državno tužilaštvo u Podgorici nedavno je odbacilo krivičnu prijavu protiv mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija (Jovan Mićović), Ognjena Femića i još jednog neidentifikovanog lica, koju su podneli predstavnici više nevladinih organizacija. Ova prijava se odnosila na navodno izazivanje rasne, nacionalne i verske mržnje.
Tužbu su 20. maja podnele direktorka Akcije za ljudska prava, Centra za ženska prava, Centra za građansko obrazovanje i Centra za demokratiju i ljudska prava, Tea Gorjanc Prelević, Maja Raičević, Daliborka Uljarević i Nevenka Vuksanović. U prijavi su se pridružili i Filip Kuzman, izvršni direktor Antifašista Cetinja, Milica Kovačević iz Centra za demokratsku tranziciju i Miloš Vuksanović, predsednik Udruženja profesora istorije.
Tužilaštvo je, prema dostupnim informacijama, procenilo da u radnjama prijavljenih nema elemenata krivičnog dela, niti bilo kog drugog dela koje bi zahtevalo krivično gonjenje po službenoj dužnosti. Ova odluka je izazvala određene reakcije u javnosti, a podnosioci prijave imaju pravo da u roku od osam dana ulože pritužbu radi preispitivanja odluke o odbacivanju prijave.
Ova situacija dolazi u trenutku kada su tenzije između nevladinog sektora i pojedinaca koje optužuju za govor mržnje pojačane. Takvi sukobi otvaraju prostor za nove pravne i društvene polemike, dok različite strane nastoje da zaštite svoja prava i interese. U društvu koje se suočava sa brojnim izazovima, ovakvi slučajevi dodatno komplikuju odnose među različitim grupama.
Mitropolit Joanikije je često bio u centru pažnje zbog svojih stavova i aktivnosti, što ga čini predmetom kritika različitih organizacija i pojedinaca. Njegova uloga u Crkvi i društvu ima značajan uticaj, a njegove reči i dela analiziraju se kroz prizmu savremenih društvenih pitanja, uključujući nacionalnu i versku pripadnost, kao i ljudska prava.
U poslednje vreme, pitanje govora mržnje postalo je jedno od centralnih tema u javnoj debati, posebno kada se radi o javnim ličnostima i njihovim izjavama. Nevladine organizacije često se bore za zaštitu manjinskih prava i osudu svake vrste diskriminacije, dok se istovremeno suočavaju sa kritikama da prekomerno koriste pravne mehanizme protiv onih koji izražavaju različita mišljenja.
Ovaj slučaj je još jedan primer kako se društvene tenzije manifestuju kroz pravne procedure, a odluke pravosudnih organa često mogu imati šire posledice na društvene odnose. Kada se suočavaju sa prijavama za govor mržnje, pojedinci i organizacije moraju balansirati između slobode izražavanja i odgovornosti prema društvu.
Zakonodavni okvir koji se bavi govorom mržnje i diskriminacijom je kompleksan i zahteva pažljivo razmatranje. Pravo na slobodu govora je zagarantovano, ali se istovremeno mora uzeti u obzir i zaštita drugih prava, posebno onih koji se odnose na sigurnost i dostojanstvo pojedinaca i grupa.
U ovom kontekstu, ovakve odluke kao što je odbacivanje krivične prijave mogu biti viđene kao zaštita slobode govora, ali i kao izazov za one koji se bore protiv diskriminacije. Činjenica da nevladine organizacije imaju pravo da podnose prijave ukazuje na aktivizam i angažman civilnog društva, ali i na mogućnost sukoba između različitih vrednosti i stavova.
Podnošenje pritužbe na odluku tužilaštva može otvoriti nova pravna pitanja i izazvati dalju javnu debatu. Kako će se situacija razvijati i koje će posledice imati na društvo, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, ovakvi slučajevi naglašavaju potrebu za konstruktivnim dijalogom i razumevanjem među različitim društvenim grupama kako bi se postigla bolja međusobna tolerancija i suživot.
