Vladan Vlajković, bivši pripadnik Vojske Jugoslavije, suočava se sa problemima nakon što je osuđen na godinu i po dana zatvora zbog pomaganja u odavanju vojne tajne. Ovaj slučaj je povezan sa špijunažom u korist Sjedinjenih Američkih Država, a u njemu je osuđen i general Momčilo Perišić. Osnovni sud u Obrenovcu odbio je Vlajkovićevu poslednju molbu za odlaganje odlaska u zatvor, koju je podneo 7. marta 2023. godine iz zdravstvenih razloga. Njegovu medicinsku dokumentaciju je analizirao veštak, ali je sud odlučio da ne uvaži molbu.
Kao što je navedeno, spisi predmeta poslati su drugostepenom sudu radi odlučivanja o žalbi. Međutim, Viši sud u Beogradu je saopštio da im predmet još nije dostavljen. Poslednja odluka Višeg suda u vezi sa žalbom Vlajkovića doneta je 22. novembra 2024. godine, kada je žalba odbijena kao neosnovana. Osnovni sud u Obrenovcu je prethodno, 4. oktobra 2024. godine, odbio njegovu molbu za odlaganje izvršenja kazne.
Iz suda su naveli da, pošto Vlajković nije stupio na izdržavanje kazne, preduzeli su mere predviđene Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija. Međutim, izgleda da je Vlajković još uvek van zatvora. Osuđeni ima pravo da podnese novu molbu za odlaganje izvršenja kazne, a podnošenje nove molbe odlaže stupanje na izvršenje kazne sve dok sud ne odluči o toj molbi. Vlajković je do sada podneo devet molbi za odlaganje izvršenja kazne, od kojih su tri usvojene, a šest odbijeno. Iz suda nisu mogli da preciziraju razloge za odlaganje izvršenja kazne. Izvršenje kazne zastareva mu u martu 2028. godine, što znači da bi mogao da izbegne zatvorsku kaznu do tada.
General Momčilo Perišić, koji je takođe osuđen u ovom postupku, nalazi se u zatvoru Zabela u Požarevcu od maja 2023. godine, gde izdržava kaznu od četiri godine zatvora. Drugi osuđeni, Miodrag Sekulić, takođe bivši vojni službenik, bio je u bekstvu, ali je uhvaćen i trenutno izdržava kaznu od godinu i po dana u zatvoru u Padinskoj Skeli.
Perišić je osuđen za špijunažu u korist SAD, jer je predao tajna vojna dokumenta tadašnjem službeniku ambasade u Beogradu, Džonu Nejboru, 14. marta 2002. godine. Sekulić i Vlajković su osuđeni za pomaganje u odavanju vojne tajne, pri čemu je Sekulić preuzeo dokumenta iz vojne ustanove i prosledio ih Vlajkoviću, koji ih je zatim predao Perišiću, tadašnjem potpredsedniku Vlade Srbije.
Ovaj slučaj ukazuje na ozbiljne posledice koje špijunaža i odavanje vojnih tajni mogu imati, kako za pojedince, tako i za nacionalnu bezbednost. Državne institucije su pokazale odlučnost da se suoče sa ovakvim deliktima i da sankcionišu one koji su uključeni u ovakve aktivnosti. Pored toga, procesi poput ovog ukazuju na složenost pravnog sistema u Srbiji, kao i na prava osuđenih da traže pravdu i odlaganje izvršenja kazne zbog različitih okolnosti, uključujući zdravstvene probleme.
Iako su pravne procedure u toku, jasno je da će ovaj slučaj ostati u fokusu javnosti, s obzirom na njegovu težinu i implikacije koje ima za vojsku i sigurnost zemlje. Takođe, osude i kazne koje su izrečene u ovom slučaju mogu poslužiti kao upozorenje onima koji bi razmišljali o sličnim deliktima u budućnosti. U svakom slučaju, pravosudni sistem će nastaviti da prati razvoj situacije i obezbedi da pravda bude zadovoljena.
