U Pećkoj patrijaršiji i dalje se oseća snažno sećanje na mati Fevroniju (Božić), igumaniju koja je više od šezdeset godina posvetila čuvanju i podizanju ove svetinje, deleći sudbinu naroda Kosova i Metohije. Njena tiha, ali odlučna posvećenost učinila je od nje jednu od najznačajnijih monahinja ovog kraja.
Mitropolit Amfilohije, koji je često govorio o njoj, naglašavao je da je mati Fevronija sve što je imala — svoj život, snagu i vreme — predala Hristu. Njena povezanost sa crkvom počela je u mladosti, kada je pratila vladiku Nikolaja. Zamonašila se u Ovčaru i brinula o mitropolitu Arseniju Bradvareviću tokom njegovog kućnog pritvora. U Pećku patrijaršiju došla je 1957. godine i postala ključna figura u njenom očuvanju.
Mati Fevronija je svoju veru posebno pokazala 1999. godine, kada je Kosovo zadesilo nasilje, progon i razaranje. Dok su mnogi bežali da spasu živote, ona je ostala u manastiru sa sestrinstvom, pružajući utočište hiljadama ljudi. Čak i nakon upozorenja međunarodnih vojnika 2004. godine da napuste manastir zbog nesigurnosti, mati Fevronija je ostala, izjavivši da je njen život i grob u Pećkoj patrijaršiji. Njena hrabrost je ostavila snažan utisak na oficire Kfora, uključujući italijanskog generala koji je pomogao u dodatnoj zaštiti svetinje.
Mitropolit Amfilohije je smatrala je mati Fevronija „naslednicom Svete Fevronije“ i verovao je da će Crkva jednog dana zvanično potvrditi njenu svetost. Opisivao ju je kao jednu od najvernijih Hristovih služiteljki u teškim vremenima.
Mati Fevronija je živela skromno, tiho i pobožno, postavši prava majka i uteha ne samo sestrinstvu, već i svima koji su tražili njenu pomoć. Mati Haritina, aktuelna igumanija Pećke patrijaršije, istakla je da sestre i danas čuvaju njene vrednosti, pravila i primer. Svakodnevno je pominju u molitvama, verujući da je mati Fevronija već u radosti Božjoj zahvaljujući svom predanom monaškom životu.
Monaški put mati Fevronije bio je dug i ispunjen poslušanjima. U manastir je stupila sa 19 godina, gde je provela 12 godina pod okriljem vladike Nikolaja. Nakon nekoliko godina služenja u raznim manastirima, stigla je u Pećku patrijaršiju 1957. godine, kada je manastir bio skoro prazan.
Njena posvećenost obnovi ženskog manastira u Peći naišla je na sumnju, ali su njen skromnost, rad i duhovnost vremenom pridobili poštovanje naroda. Mati Haritina svedoči kako je mati Fevronija primila u manastir s velikom ljubavlju, podučavajući je o poslušnosti i odgovornosti.
Rođena 29. septembra 1921. godine u selu Sandići kod Brčkog, mati Fevronija je u manastir Jovanje u Ovčaru stupila sa 19 godina. Tokom njenog vođenja, manastirska crkva je obnovljena, a novi objekti su izgrađeni. U požaru 1981. godine, dok je spasavala ikone i knjige, ostala je zarobljena, ali je uspela da se spasi zahvaljujući hrabrosti drugih.
Mati Fevronija je bila svedok svih iskušenja koja su zadesila Kosovo i Metohiju tokom poslednjih decenija, prisustvujući ustoličenjima patrijarha Germana, Pavla i Irineja. Umrla je 19. novembra 2015. godine, ostavljajući za sobom snažan uticaj na sestrinstvo i narod.
Sestrinstvo je delilo sve teškoće sa njom tokom ratnih godina, a mati Fevronija je često naglašavala važnost ostajanja i molitve čak i u najtežim vremenima. Njena hrabrost i predanost su inspirisale sestre da nastave njen put, živeći u jedinstvu, veri i brizi jedne za drugu, kao i za narod koji ih okružuje.
Mati Fevronija je ostala upamćena kao simbol snage, vere i hrabrosti u izazovnim vremenima, a njena ostavština i učenje i dalje inspirišu generacije monahinja i vernika.
