Doktor Bogdan Živanović, direktor Zavoda za urgentnu medicinu Novi Sad, nedavno je govorio o incidentu koji je izazvao pažnju javnosti, kada su članovi ekipe Hitne pomoći odbili da pomognu povređenima tokom nasilnog protesta. Ovaj incident se dogodio sredinom avgusta, kada su ekstremisti pokušali da zapale žive ljude u prostorijama Srpske napredne stranke (SNS) u Novom Sadu.
Prema izjavama doktora Živanovića, jedan lekar i dva medicinska tehničara su odbili da izađu na teren jer su, kako su naveli, smatrali da im je bezbednost ugrožena zbog toga što su povređeni pripadnici SNS. Ova odluka izazvala je brojne kritike i postavila pitanje profesionalizma i etike medicinske ekipe.
U skladu sa tim, pokrenut je disciplinski postupak, a odluka je donesena da se otkažu ugovori o radu doktorici Vanji Stanić, kao i medicinskim tehničarima Velikić Nemanji i Spremić Dejani. Doktor Živanović je istakao da je postupak sproveden u skladu sa svim pravnim normama, a da su okrivljeni priznali da su odbili da pomognu ljudima. Međutim, naveli su da su to učinili iz straha za svoju bezbednost.
Živanović je na konferenciji za novinare napomenuo da su se u petak ispred njihove ustanove održali protesti, gde su se iznosile tvrdnje da su članovi Hitne pomoći dobili instrukcije da izađu na teren i dežuraju u prostorijama SNS. On je te navode nazvao „notornim lažima“ i dodao da su medicinski radnici dužni da pomognu svima bez obzira na političku pripadnost.
Ovaj incident je podigao prašinu u javnosti, a mnogi su izrazili zabrinutost zbog moguće politizacije hitne medicinske pomoći. Postavlja se pitanje šta bi se dogodilo u sličnim situacijama u budućnosti, kao i kako bi medicinski radnici reagovali ako bi se suočili sa sličnim okolnostima.
Živanović je podsetio na zastrašujuću noć u Novom Sadu kada su ekstremisti napali prostorije SNS, što je dodatno naglasilo ozbiljnost situacije. Naglasio je da je zdravstvo i dalje najvažnije područje koje treba zaštititi od političkih pritisaka i da bi medicinski radnici trebalo da se fokusiraju na pružanje pomoći svima koji je zatrebaju.
U ovom slučaju, jasno je da je situacija bila kompleksna i da su se medicinski radnici našli u teškoj dilemi. Ipak, njihova odluka da ne pomognu povređenima, bez obzira na razloge, izazvala je oštru osudu javnosti i postavila pitanje integriteta zdravstvenog sistema.
Ovaj incident takođe ukazuje na širu sliku u društvu, gde se političke tenzije prenose na sve sfere života, uključujući i zdravstvo. Mnogi se pitaju kako bi se ovakvi incidenti mogli sprečiti u budućnosti i kako osigurati da hitna pomoć bude dostupna svima, bez obzira na političke razlike.
U svetlu svega ovoga, važno je naglasiti da zdravstveni radnici imaju obavezu da deluju profesionalno i etički, a njihova misija je da spašavaju živote. Političke tenzije ne bi smele da utiču na njihovu odluku da pomognu onima kojima je pomoć potrebna, a društvo mora raditi na jačanju poverenja u zdravstveni sistem kako bi svi građani mogli da se osećaju sigurno i zaštićeno.
Ovaj incident predstavlja važnu opomenu da zdravstvo ne bi trebalo da bude podložan političkim pritiscima i da bi medicinski radnici trebali da budu zaštićeni u izvršavanju svojih dužnosti. U suprotnom, posledice bi mogle biti katastrofalne, kako za pojedince, tako i za celo društvo.
