Branilac Vladimira i Miljane Kecmanović, advokat Irina Borović, osporila je u završnoj reči optužnicu koja ih tereti za zanemarivanje deteta i teško delo protiv opšte sigurnosti. Ona je zatražila oslobađanje parova, ističući da nije dokazano da su počinili krivična dela za koja se terete. U svojoj odbrani, Borović se oslonila na reči Vladimira Kecmanovića, koje je izneo nakon tragičnog incidenta u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ 3. maja 2023. godine.
Borović je naglasila da je kofer iz kojeg je Kosta uzeo oružje bio obezbeđen, sa katancom i šifrom, i da oružje nije bilo dostupno bez dodatnih radnji. Takođe, kazala je da nije utvrđeno da je Kosta pronašao šifru otključavanja, što nije bilo jasno iz foto dokumentacije, a ni iz dokaza. Ona tvrdi da je Vladimir Kecmanović postupao savesno, jer je oružje bilo pravilno čuvano.
U nastavku, branilac je pomenula da je Kosta sam rekao da je oružje pronašao velikim mukama, ukazujući na to da su njegovi roditelji u tom trenutku bili na poslu i da nisu mogli da prate sve što se dešava u njegovoj sobi. Ona je dodala da pušenje iz vatrenog ili vazdušnog oružja nije zabranjeno, što dodatno podržava tvrdnje odbrane.
Borović je istakla da je Vladimir Kecmanović naveo činjenice koje su se mogle videti na video snimcima, i da je vlasnik streljane, Ratko Ivanović, strpljivo učio Kostu kako da puca. Oporavak od incidenta nije izazvao konkretnu opasnost po ljude, a tužilaštvo je prema njenim rečima, moralo da ih optuži zbog tragičnih posledica, iako nije bilo dovoljno dokaza.
Borović je naglasila da nije dokazano da su roditelji zanemarivali Kostu. Ona je istakla da je 2017. godine Kosta bio kod neurologa, a ne kod psihijatra, i da nikada nije bilo ukazano na potrebu za psihološkom pomoći. „Kosta je sam govorio o svojim osećanjima i nije smatrao da je psihopat“, dodala je ona.
Advokat je odbacila sve tvrdnje o zanemarivanju i navela da su roditelji radili najbolje što su mogli. Kosta je rekao da ga njegova majka nije terala da bude najbolji u školi, već da da najbolje od sebe. Borović je istakla i da su optužbe o pornografskim sadržajima koje je Kosta gledao mizerne i neosnovane.
U zaključku, branilac je istakla da nije dokazana nikakva zapuštenost i da je sve moglo biti utvrđeno veštačenjem. Takođe, naglasila je da se ne može kriviti roditelje za postupke svog deteta, jer bi to značilo da svaki roditelj, čije dete napravi krivično delo, treba da bude krivično odgovoran.
Ona je ukazala na to da Kosta nije pokazao mržnju prema roditeljima, već da je sam donio odluku da izvrši navedeni zločin. U tom kontekstu, Borović je pomenula da su roditelji razgovarali sa glavnim tužiocem, koji je predložio postizanje sporazuma, ali pod uslovom da se zaštiti njihova ćerka, koja je takođe žrtva ovog incidenta.
Branilac Borivoje Borović, koji je takođe zastupao Kecmanoviće, rekao je da je Vladimir bio spreman da potpiše priznanje, ali mu je prećeno da će njegova supruga biti optužena, a njihova ćerka dodeljena hraniteljskoj porodici. On je naglasio da su u ovom slučaju važni činjenice, a ne emocije, i da nema dokaza o zanemarivanju.
U ovom kompleksnom slučaju, očigledno je da su roditelji Kecmanović suočeni s teškim optužbama i da je pitanje odgovornosti i uzroka tragedije predmet rasprave. U međuvremenu, život njihove ćerke ostaje u neizvesnosti, dok se fokus prebacuje na pravdu i posledice koje su nastale usled ovog tragičnog događaja.
