U narednih deset godina, Crna Gora kao članica NATO-a biće obavezna da godišnje izdvaja oko 400 miliona evra za odbranu i bezbednost. Ova informacija proizašla je iz odluke sa nedavnog samita Alijanse u Hagu, gde su članice dogovorile da povećaju izdvajanja na pet odsto bruto društvenog proizvoda (BDP). Ministar odbrane Dragan Krapović smatra da će se ovo povećanje budžeta odvijati postepeno, sa godišnjim porastom od 20 do 30 miliona evra, naglašavajući da ova sredstva neće otići u Brisel ili Vašington, već će ostati u Crnoj Gori.
Krapović je optimističan kada je reč o budžetskim sredstvima, ističući da to neće biti nešto što će značajno opteretiti budžet. Prethodno je predsednik Crne Gore Jakov Milatović razgovarao sa tadašnjim predsednikom SAD Donaldom Trampom na marginama samita, gde je istakao važnost povećanog izdvajanju za odbranu kao ključno za jačanje odbrambenih kapaciteta svih NATO saveznika.
Ovogodišnji budžet za odbranu Crne Gore iznosi 161 milion evra, što čini 2,6 odsto BDP. Prema odlukama sa haškog samita, članice vojnog saveza trebaju da usmere 3,5 odsto BDP na direktne vojne troškove, dok 1,5 odsto treba biti namenjeno „širim izdatcima za bezbednost“.
Međutim, lider Pokreta za promene Nebojša Medojević kritikovao je trenutnu vladu zbog, kako tvrdi, neefikasnog trošenja stotina miliona evra na nefunkcionalne vojne nabavke bez jasne strategije. Medojević je izrazio zabrinutost da planirano izdvajanje od pet odsto BDP za sektor odbrane, koje bi 2025. godine moglo premašiti 350 miliona evra, nije utemeljeno i može biti povezano sa korupcijom.
Pored toga, pukovnik VCG Mitar Klikovac dočekao je 13. kontingent Vojske Crne Gore koji se vratio iz NATO misije isturenih kopnenih snaga u Letoniji, gde su bili angažovani u multinacionalnom NATO bataljonu. Medojević je naglasio potrebu za hitnom promenom strategije odbrane, ističući da trenutna vojna struktura, oprema i ljudstvo nisu adekvatni za zaštitu države. On se posebno osvrnuo na korupciju u vezi sa vojnim ugovorima, posebno nabavku dva patrolna broda OPV 60 iz Francuske, za koje tvrdi da su rezultat tajnih dogovora između Vlade Crne Gore i Francuske, bez potrebne transparentnosti.
Medojević je izjavio da su ovi brodovi neprikladni za potrebe crnogorske mornarice, navodeći da su skupi i neupotrebljivi. Takođe, ukazao je na to da crnogorska vojska, uprkos velikim budžetskim izdvajanjima, nema osnovne kapacitete za savremenu odbranu. Istakao je nedostatak sistema protivvazdušne odbrane, radara, borbenih dronova, raketnih sistema, jedinica za elektronsko ratovanje, kao i efikasne obaveštajne službe.
Crna Gora se suočava sa izazovima u jačanju svojih odbrambenih kapaciteta, a kritike o trenutnoj vojnoj strukturi i strategiji ukazuju na potrebu za revizijom pristupa. Povećanje budžeta za odbranu može biti neophodno, ali je važno da se ta sredstva troše efikasno i sa jasnom strategijom. U suprotnom, postoji rizik od trošenja resursa na neefikasne projekte i nabavke koje ne odgovaraju potrebama vojske.
U svetlu ovih činjenica, jasno je da Crna Gora mora preispitati svoju vojnu strategiju i usaglasiti je sa realnim bezbednosnim pretnjama i izazovima s kojima se suočava. Samo na taj način može osigurati svoju sigurnost i efikasno ispuniti obaveze kao članica NATO-a.
