Rešenjem sudije za prethodni postupak osnovnog suda u Novom Sadu, Radivoju Jovoviću (41), poslaniku Pokreta slobodnih građana (PSG) u Skupštini Vojvodine, određen je pritvor do 30 dana. Ova mera izrečena mu je zbog osobitih okolnosti koje ukazuju na osnovanu bojazan da će osumnjičeni, boravkom na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo. Pritvor po ovom rešenju može trajati do 18. septembra, a na navedeno rešenje stranke imaju pravo žalbe u zakonskom roku krivičnom vanpretresnom veću Osnovnog suda u Novom Sadu.
Osumnjičenoj I.Č. (25), aktivistikinji PSG, izrečena je mera zabrane napuštanja stana sa elektronskim nadzorom. Ova mera može trajati do 20. novembra. Njoj je tromesečni kućni pritvor određen zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju na osnovanu bojazan da će osumnjičena u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo. Takođe, na ovo rešenje stranke imaju pravo žalbe u zakonskom roku krivičnom vanpretresnom veću novosadskog Osnovnog suda.
Prema informacijama iz novosadske policije, Jovović i I.Č. su uhapšeni 19. avgusta tokom blokade novosadskih pravosudnih organa. Sumnjiče se da su tokom neprijavljenog javnog okupljanja ispred Osnovnog suda u Novom Sadu, fizički sprečavali javnog tužioca da uđe u zgradu suda. U slučaju Jovovića, sumnja se da je odgurnuo policijskog službenika i da ga je vređao, zbog čega se tereti za krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti.
Ove okolnosti su izazvale značajnu pažnju javnosti, posebno s obzirom na to da se radi o poslaniku koji je deo političke opcije koja se protivi trenutnom režimu i često organizuje proteste. Njegovo hapšenje i pritvor izazvali su različite reakcije među građanima i političkim analitičarima, koji ukazuju na sve veću napetost između vlasti i opozicije u Srbiji.
Pritvor u ovakvim slučajevima često se koristi kao mera za sprečavanje ponovnog izvršenja krivičnih dela, ali i kao način da se pošalje poruka društvu o ozbiljnosti prekršaja. U ovom slučaju, sud je smatrao da postoje osnovane bojazni da bi osumnjičeni mogao ponoviti delo ukoliko bi se našao na slobodi.
U međuvremenu, reakcije javnosti na hapšenje Jovovića i I.Č. bile su pomešane. Dok jedni smatraju da je hapšenje opravdano, drugi ga vide kao politizaciju pravosudnog sistema i pokušaj gušenja opozicije. Ovaj incident je dodatno produbio podelu u društvu, gde se mnogi osećaju nesigurno u vezi sa slobodom okupljanja i izražavanja svojih stavova.
Aktivisti i članovi PSG-a, s druge strane, smatraju da hapšenje njihovih članova predstavlja napad na političke protivnike i da je to deo šireg trenda represije prema opoziciji. Organizacija je pozvala svoje simpatizere na proteste kako bi se ukazalo na ovu situaciju i podržali uhapšene.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se pravosudni procesi često odvijaju u složenim okolnostima, gde politički i društveni faktori mogu značajno uticati na ishod. Pitanje slobode okupljanja i prava na protest ostaje ključno, a ovakvi događaji samo dodatno komplikuju već napetu situaciju u zemlji.
Na kraju, dalji tok ovog slučaja zavisiće od reakcije pravosudnih instanci, ali i od javnosti koja prati situaciju. Da li će se osumnjičeni suočiti s pravdom ili će se ovaj slučaj pretvoriti u još jedan od mnogih političkih skandala, ostaje da se vidi. Pratnja ovog procesa biće od suštinskog značaja za razumevanje trenutnog stanja u Srbiji, kako sa pravnog, tako i sa političkog aspekta.
