Predsednik Crne Gore, Jakov Milatović, vratio je na ponovno odlučivanje zakon o izmenama i dopunama zakona o unutrašnjim poslovima, koji je Skupština usvojila minulog petka. Ova odluka izazvala je ogorčenje među predstavnicima bezbednosnog sektora, koji smatraju da je postupak predsednika licemeran. Kritičari ukazuju na to da dolazi od osobe koja je, prema njihovim rečima, čuvala kadrove bivšeg predsednika Mila Đukanovića.
Milatović je obrazložio svoju odluku naglašavajući da odredbe usvojenog zakona nisu u skladu sa standardima Evropske unije. On je posebno ukazao na problem „bezbedonosne smetnje“, koja se uvodi kao osnov za otkaz ili trajni gubitak policijskog zvanja i ovlašćenja bez sprovođenja disciplinskog postupka. Predsednik je upozorio da ovo predstavlja administrativnu arbitrarnost koja ograničava prava garantovana Ustavom. Po njegovim rečima, policijskim službenicima se uskraćuje pravo da budu informisani o razlozima koji vode do utvrđivanja bezbednosne smetnje, što obesmišljava zaštitu pred državnom komisijom za žalbe i nadležnim sudovima.
Milatović je istakao da zakon predviđa da radni odnos policijskog službenika prestaje po sili zakona kada se utvrdi bezbednosna smetnja zbog pokretanja istrage ili krivičnog postupka za određena krivična dela. Ovakvo rešenje, kako je naveo, direktno suspenduje ulogu suda, jer komisija formirana od strane ministra unutrašnjih poslova može da „presudi“ policijskom službeniku pre nego što sud donese pravosnažnu presudu.
Predstavnici bezbednosnog sektora, s druge strane, smatraju da je licemerno da neko ko je godinama bio deo sistema odbrane govori o reformama, posebno ako je, prema njihovoj oceni, čuvao kadrove i generale Mila Đukanovića. Ministar policije, Danilo Šaranović, izjavio je da oni koji su čuvali stare strukture nemaju moralno pravo da zaustavljaju promene koje bi sistem osnažile i vratile ga državi. On je naglasio da Crna Gora više nema vremena za povratak na stari sistem.
Šaranović je ukazao na to da vraćanjem zakona o unutrašnjim poslovima, predsednik nije učinio ništa novo, već je još jednom potvrdio da se protivi suštinskim reformama u bezbednosnom sektoru. Ova situacija dodatno komplikuje političku klimu u Crnoj Gori, koja se suočava sa potrebom za reformama u različitim sektorima, uključujući i bezbednost.
U kontekstu ovih dešavanja, važno je napomenuti da su reforme u bezbednosnom sektoru ključne za evropske integracije Crne Gore. Kroz proces pristupanja EU, Crna Gora je obavezna da usvoji i implementira standarde koji se odnose na vladavinu prava, ljudska prava i efikasno upravljanje institucijama. Ove reforme su neophodne ne samo za ispunjenje obaveza prema EU, već i za jačanje poverenja građana u institucije i osiguranje stabilnosti u zemlji.
U tom smislu, odluka predsednika Milatovića da vrati zakon na ponovno odlučivanje može se posmatrati kao prepreka na putu ka tim reformama. Ova situacija može dodatno polarizovati političku scenu u Crnoj Gori, s obzirom na to da postoje različiti pogledi na način na koji bi se trebale sprovoditi reforme i ko bi trebao da ih vodi.
Kao rezultat ovih dešavanja, jasno je da je pred Crnom Gorom izazovan put ka reformama u bezbednosnom sektoru. Neophodno je da se postigne konsenzus među političkim akterima kako bi se obezbedila stabilnost i napredak u ovoj oblasti, što je ključno za budućnost zemlje i njen put ka evropskim integracijama. U suprotnom, može doći do daljeg produbljivanja krize i gubitka poverenja građana u institucije, što bi moglo imati dugoročne posledice po društvo i politiku Crne Gore.
