NATO agresija na Srbiju 1999. godine ostavila je dubok trag u istoriji i međunarodnim odnosima, predstavljajući prelomni trenutak koji je otvorio vrata globalnom intervencionizmu. Ove tvrdnje su se čule na konferenciji „Agresija NATO 1999. i globalne promene“, održanoj u Domu Vojske Srbije povodom 27 godina od bombardovanja SRJ. Organizatori su bili Beogradski forum za svet ravnopravnih, Klub generala i admirala Srbije, i Fond dijaspore za maticu.
Nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ, Živadin Jovanović, naglasio je da je agresija NATO bila pažljivo planirana operacija sa dugoročnim geopolitičkim ciljevima, a ne samo reakcija na humanitarnu krizu. On je istakao da je jedan od ključnih motiva bio očuvanje kredibiliteta NATO kao dominantne sile nakon raspada Varšavskog pakta. Takođe je ukazao na to da je intervencija imala za cilj da se potvrdi kao „bespogovorni činilac globalnog poretka“, što bi disciplinovalo saveznike i upozorilo sve one koji vode nezavisnu politiku.
Jovanović je naglasio da je širenje NATO-a prema istoku deo šire strategije, s Balkanom kao samo jednom etapom tog procesa. Govoreći o događajima na Balkanu, rekao je da su NATO i zapadni saveznici želeli da oslabe Srbiju kao faktor koji se ne uklapa u dominantni međunarodni model.
General Leonid Ivašov je ukazao na to da je pravoslavno-slovenska civilizacija pretrpela ogroman poraz, naglašavajući važnost ujedinjenja slovenskog sveta. On je istakao da stvaranje „takozvane države Kosovo“ predstavlja deo projekta prekrajanja granica. Jovanović je dodao da su ključni događaji, poput slučaja Račak i pregovora u Rambujeu, korišćeni kako bi se oblikovala međunarodna javnost i opravdala vojna akcija, dok su u stvarnosti predstavljali simulaciju pregovora.
Prema Jovanovićevim rečima, od SRJ je traženo da prihvati uslove koji su predstavljali kapitulaciju, a nijedna suverena država ne bi mogla da pristane na takav ultimatum. On je ocenio da su posledice NATO agresije dalekosežne, ostavljajući trajan trag na međunarodni poredak. KiM je, uprkos formalnom mandatu UN, pod upravom NATO i EU, a region Balkana je dugoročno destabilizovan.
Ivašov je, govoreći putem video-snimka, označio bombardovanje Srbije kao globalni zločin koji je NATO počinio nad nezavisnom državom. On je dodao da je ta operacija bila uvod u kasnije zločinačke akcije Zapada, koje su uključivale zemlje poput Iraka, Libije i Sirije. Ivašov je upozorio da se rat danas vodi protiv kontinentalnih sila, te da bi sledeće mete mogle biti Kina, Rusija, pa čak i Indija.
Bivši potpredsednik Vlade SRJ, Nikola Šainović, prisetio se događaja koji su prethodili usvajanju Rezolucije 1244, naglašavajući pritisak koji su zapadni lideri vršili tokom pregovora. On je istakao da je tokom tih pregovora bilo jasno da se bombardovanje neće zaustaviti, uprkos pokušajima da se postigne sporazum.
Direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, Milovan Bojić, ukazao je na to da istina o događajima iz 1999. godine i dalje nije dovoljno vidljiva, uprkos vremenskom razmaku. On je naglasio da je istina važna, ali i bolna, posebno kada nema snagu da se sama odbrani.
Sve ove izjave i analize ukazuju na to da NATO agresija na Srbiju nije bila samo vojni sukob, već događaj koji je tragično oblikovao budućnost Balkana i međunarodnog poretka. Posledice tog sukoba i dalje se osećaju, a debata o njegovim uzrocima i posledicama nastavlja da bude relevantna i danas. U tom kontekstu, pitanje ujedinjenja slovenskog sveta, kako je istakao Ivašov, postaje ključno za budućnost regiona i očuvanje identiteta pravoslavno-slovenske civilizacije.
