Američki predsednik Donald Tramp i prva dama Melanija Tramp prisustvovali su vojnoj paradi u Vašingtonu, koja je održana u okviru proslava povodom 250. godišnjice američke vojske. Ovaj događaj je bio obeležen protestima širom zemlje pod nazivom „Bez kraljeva“, koji su se održavali zbog nezadovoljstva Trampovom politikom i odlukama. Parada se poklopila sa Trampovim 79. rođendanom, čime je dodatno naglašena simbolika ovog događaja.
Tokom parade, koja je okupila više od 6.600 vojnika, Tramp je salutirao dok su vojnici prolazili pokraj njega. Učešće u paradi su uzeli i skoro 130 tenkova, uključujući poznati M1 Abrams, kao i 50 helikoptera. Pored savremene vojne opreme, predstavljeni su i istorijski komadi, poput tenkova Šerman i bombardera B-25 iz Drugog svetskog rata. Ova kombinacija modernih i istorijskih sredstava rata pružila je poseban uvid u vojnu moć Sjedinjenih Američkih Država.
Trampova ideja o održavanju velike parade nastala je još tokom njegovog prvog mandata, nakon što je prisustvovao sličnom događaju u Parizu povodom Dana pada Bastilje 2017. godine. U SAD-u su vojne parade tradicija, a prva takva održana je 1946. godine u Njujorku u čast pobede u Drugom svetskom ratu. U Vašingtonu, poslednja takva parada održana je 1991. godine, nakon vojne operacije „Pustinjska oluja“.
Troškovi ovogodišnje parade procenjuju se između 25 i 40 miliona dolara, a ovaj iznos ne uključuje troškove koje su snosile gradske vlasti za zatvaranje ulica, obezbeđenje i čišćenje nakon događaja. Iako su troškovi visoki, Danijel Driskol, koji je odgovoran za kopnene snage u Ministarstvu odbrane, izjavio je da će parada podići moral vojnika i podsticati mlade da se pridruže vojsci.
Ova parada se održava u kontekstu Trampove odluke da upotrebi vojnu silu protiv demonstranata u Los Anđelesu, koji su protestovali protiv njegove imigracione politike. Tramp je naredio slanje 2.000 vojnika Nacionalne garde u Los Anđeles, a kasnije i 700 marinaca, što je izazvalo dodatne tenzije u zemlji i ukazalo na ozbiljne podele među građanima.
Dok je parada simbolizovala vojnu snagu i jedinstvo, protesti su ukazivali na duboko nezadovoljstvo i podeljenost u američkom društvu. Mnogi kritičari su isticali da ovakvi događaji služe kao sredstvo za jačanje lične političke agende, umesto da se fokusiraju na stvarne probleme sa kojima se suočava društvo.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da se vojna parada ne doživljava samo kao proslava, već i kao simbol moći i uticaja. Održavanje parade u vreme kada su društvene tenzije visoke može dodatno polarizovati javnost i izazvati nove debate o ulozi vojske u civilnim pitanjima.
U zaključku, vojna parada u Vašingtonu predstavlja spoj tradicije, političke agende i društvenih tenzija. Kroz simboliku vojne moći, Tramp se suočava s izazovima koji nadilaze prazničnu atmosferu, dok protesti ukazuju na to da su mnogi Amerikanci nezadovoljni trenutnim stanjem stvari. Ova situacija naglašava potrebu za dijalogom i razumevanjem među različitim grupama unutar društva, kako bi se pronašla rešenja za izazove koji su pred njima.
