U prostorijama Generalnog konzulata Republike Srbije u Njujorku, 30. septembra, održano je posebno predavanje o Nikoli Tesli, jednom od najznačajnijih izumitelja i naučnika u istoriji. Ovaj događaj je okupio ljubitelje nauke i Teslinih dostignuća, a generalni konzul Vladimir Božović je otvorio predavanje naglašavajući Teslin ogroman doprinos razvoju civilizacije. On je istakao da je Tesla bio ponos srpskog naroda, ali i univerzalna figura čije ideje i inovacije i dalje inspirišu čovečanstvo.
Predavač dr Branimir Jovanović, istaknuti naučnik i direktor Muzeja Nikole Tesle u Beogradu, podelio je svoja saznanja o Teslinom životu i radu. Dr Jovanović je poznat po svom istraživačkom radu koji se fokusira na Teslinu ličnost i genijalnost, a njegovo kapitalno delo „Wireless“ posebno se ističe među njegovim brojnim publikacijama. Njegovo predavanje je obuhvatilo različite aspekte Teslinog dela, uključujući njegove pronalaske u oblasti električne energije, bežične komunikacije i mnoge druge inovacije koje su oblikovale savremeni svet.
Nikola Tesla rođen je 10. jula 1856. godine u Smiljanu, koji se tada nalazio u Habsburškoj Monarhiji, a danas je deo Hrvatske. Tesla je studirao na Tehničkom univerzitetu u Gracu i Univerzitetu Karlov u Pragu, gde je razvio svoj interes za električnu energiju. Njegovi najpoznatiji izumi uključuju sistem naizmenične struje, transformator, indukcijski motor, kao i bežični prenos energije.
Tokom svog života, Tesla je radio sa mnogim istaknutim ličnostima, uključujući i Tomasa Edisona, s kojim je imao poznatu rivalstvo u pogledu tehnologije električne struje. Dok je Edison favorizovao jednosmernu struju, Tesla je promovirao naizmeničnu struju, koja je na kraju postala standard za prenos električne energije širom sveta. Njegova vizija bežične komunikacije, koja se danas smatra uobičajenom, predviđala je mnoge tehnologije koje danas koristimo, uključujući radio, televiziju i mobilne telefone.
U okviru predavanja, dr Jovanović je takođe govorio o Teslaovim idejama o bežičnoj energiji i globalnoj komunikaciji, koje su bile ispred njegovog vremena. Njegovi koncepti o „svetskoj energiji“ i mogućnosti prenošenja energije bez žica nisu samo bili inovativni, već su postavili temelje za mnoge moderne tehnologije.
Jedan od ključnih trenutaka u Teslinom radu bio je i njegov projekat „Wardenclyffe Tower“, koji je zamišljen kao bežični sistem za prenos električne energije. Nažalost, zbog nedostatka finansijskih sredstava i podrške, projekat nikada nije završen, ali je ostavio trajan uticaj na buduće generacije naučnika i inženjera.
Tesla je umro 7. januara 1943. godine u New Yorku, ali njegovo nasleđe živi. Danas se njegovo ime često povezuje sa inovacijama u tehnologiji, a mnoge institucije, muzeji i organizacije širom sveta posvećene su očuvanju njegovog dela i ideja. U Beogradu, Muzej Nikole Tesle predstavlja značajan izvor informacija o njegovom životu i radu, dok se u Njujorku, gde je proveo veći deo svog života, često održavaju događaji posvećeni njegovom nasleđu.
Generalni konzul Vladimir Božović je na kraju predavanja naglasio važnost Teslinog nasleđa za srpski narod i svetu u celini. On je pozvao sve prisutne da nastave da se bave istraživanjem i promocijom Teslinih ideja, jer su one inspiracija za buduće generacije naučnika i inovatora. Ova vrsta događaja ne samo da čuva sećanje na jednog od najvećih umova u istoriji, već i podstiče dijalog o važnosti nauke i inovacija u savremenom društvu.
