Privredna komora Srbije, u saradnji sa Švajcarskim programom za promociju izvoza (SIPPO), razvija novu digitalnu platformu Održivi tekstil (Sustainable Textile Serbia). Ova platforma će postati jedinstveno mesto gde će domaće tekstilne kompanije moći da pronađu praktične informacije, alate i smernice za prilagođavanje novim evropskim pravilima poslovanja. Inicijativa dolazi u trenutku kada Evropska unija sprovodi najobuhvatniju reformu tekstilne industrije do sada, postavljajući održivost kao jedan od ključnih uslova za pristup evropskom tržištu.
Platforma će biti dostupna na srpskom i engleskom jeziku i biće objavljena do kraja jula. Ona će objediniti sve ključne informacije, vodiče, alate za samoprocenu, primere dobre prakse i stručne sadržaje koji će olakšati kompanijama primenu novih evropskih zahteva. Uz podršku domaćim kompanijama, platforma će takođe služiti kao mesto promocije srpske tekstilne industrije prema međunarodnim partnerima, kupcima i investitorima.
Katarina Momčilović Matić, viši savetnik u Udruženju za industriju tekstila, odeće, kože i obuće PKS, ističe da se odeća danas proizvodi brže nego ikada pre. Nove kolekcije se smenjuju iz nedelje u nedelju, a milioni komada završavaju na deponijama nakon veoma kratkog perioda upotrebe. Fenomen ultra brze mode, koji je zasnovan na masovnoj proizvodnji jeftine odeće i podsticanju stalne kupovine, postao je jedan od najvećih izazova savremenog tekstilnog sektora.
Iako je ultra brza moda potrošačima donela pristupačniju modu, istovremeno je dovela do enormne potrošnje prirodnih resursa, povećanja emisija gasova sa efektom staklene bašte i stvaranja ogromnih količina tekstilnog otpada. Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, u državama članicama EU, tokom 2022. godine, nastalo je oko 6,94 miliona tona tekstilnog otpada, što je približno 16 kilograma po stanovniku. Ovakav model proizvodnje i potrošnje pokazao se dugoročno neodrživim, a procene pokazuju da će globalna potrošnja tekstila do 2030. godine porasti za čak 63 odsto, sa 62 na 102 miliona tona godišnje.
Evropska unija zato tekstilnu industriju svrstava među četiri sektora sa najvećim uticajem na životnu sredinu, zajedno sa proizvodnjom hrane, stanovanjem i mobilnošću. Tekstil je takođe treći najveći izvor pritiska na korišćenje vode i zemljišta, i peti po potrošnji primarnih sirovina i emisijama gasova sa efektom staklene bašte.
Evropska unija uvodi potpuno nova pravila poslovanja kroz Evropski zeleni dogovor i Strategiju za održivi i cirkularni tekstil. Uredba o ekodizajnu održivih proizvoda (ESPR), Digitalni pasoš proizvoda (DPP), proširena odgovornost proizvođača (EPR) i održivo izveštavanje postaju novi standardi za kompanije koje žele da posluju na tržištu EU.
Za srpske proizvođače, održivost više nije pitanje budućnosti niti dodatna vrednost proizvoda — ona postaje uslov za pristup tržištu EU. Kupci sve više traže informacije o poreklu sirovina, ugljeničnom otisku proizvoda, mogućnostima reciklaže i usklađenosti sa evropskim standardima, zbog čega je pravovremena priprema kompanija od presudnog značaja.
Privredna komora Srbije je poslednjih godina, u saradnji sa SIPPO programom, razvijala programe podrške kompanijama kroz stručne edukacije, radionice i praktične alate. Razvoj platforme Održivi tekstil predstavlja krunu tih aktivnosti.
Cilj PKS nije samo da upozna kompanije sa novim pravilima, već i da im pomogne da ih uspešno primene. Održiva transformacija više nije izbor, već razvojna prilika i jedan od ključnih preduslova za dugoročnu konkurentnost srpske tekstilne industrije. Ova inicijativa će omogućiti srpskim tekstilnim kompanijama da se bolje prilagode novim uslovima poslovanja i postanu konkurentnije na međunarodnom tržištu.
