Ana Brnabić, predsednica Narodne Skupštine Srbije, tokom godišnjeg samita organizacije Prijatelji Evrope „EU – Zapadni Balkan“, izjavila je da proces proširenja Evropske unije nije zasnovan na zaslugama, već na političkoj volji. Ova izjava je izazvala pažnju i podstakla raspravu o trenutnom stanju integracije zemalja Zapadnog Balkana u EU.
Brnabić je istakla da je fraza „proces zasnovan na zaslugama“ postala uvreda za mnoge ljude u regionu, jer ne odražava stvarnost. Ona je naglasila da čak i kada zemlje ispune postavljene ciljeve i implementiraju reforme, otvaranje klastera u pregovorima sa EU ne zavisi isključivo od tih postignuća. Prema njenim rečima, Srbija je ispunila sve uslove za otvaranje klastera 3, što je potvrđeno i u izveštajima Evropske komisije, ali se ništa ne dešava.
Brnabić je izrazila zabrinutost da će Srbija ući u 2026. godinu bez otvorenog klastera 3, iako je Evropska komisija u više navrata preporučila njegovo otvaranje. Ova situacija stvara osećaj frustracije i zbunjenosti, kako za Srbiju, tako i za druge zemlje u regionu, poput Severne Makedonije, koja se suočava sa sličnim izazovima.
Ona je takođe pohvalila Albaniju, koja je za manje od dve godine uspela da otvori sve klastere, dok je Srbiji bilo potrebno 11 godina da otvori samo dva od šest klastera. Ova nejednakost u procesu integracije dodatno komplikuje situaciju i postavlja pitanje na osnovu čega se donose odluke u okviru EU.
Brnabić je naglasila da su baltičke zemlje, posebno skeptične prema procesu pristupanja Srbije EU. U cilju poboljšanja odnosa, Srbija planira da otvori ambasadu u Letoniji, kako bi se uspostavila bolja komunikacija sa baltičkim državama. Ona je takođe istakla da su Francuska i Italija među najvećim pristalicama Srbije u procesu integracije, ali da se proces čini zagušenim.
Na pitanje o ulozi Evropske komisije, Brnabić je pojasnila da je komisija fer i pouzdana, ali ne može da natera članice EU da odobre otvaranje klastera. Odluke o otvaranju klastera moraju biti jednoglasne među članicama, što dodatno otežava situaciju.
Samit „EU – Zapadni Balkan“, koji se održava svake godine, pruža priliku za dijalog među zemljama regiona i EU, ali i dalje ostaje nejasno kako će se proces proširenja odvijati u budućnosti. Brnabić je izrazila nadu da će se situacija promeniti, ali je trenutno stanje koje se oslanja na političku volju članica EU predstavlja izazov za sve zemlje Zapadnog Balkana.
U zaključku, proces evropskih integracija na Zapadnom Balkanu je kompleksan i pun izazova. Izjave Ane Brnabić osvetljavaju frustracije i zabrinutosti koje zemlje regiona imaju u vezi sa tim procesom. Iako su postignuti određeni napretci, politička volja članica EU ostaje ključna prepreka za dalji napredak. U tom kontekstu, važno je nastaviti dijalog i raditi na jačanju međusobnih odnosa kako bi se obezbedila budućnost regiona u okviru Evropske unije.
