Uroš Blažić i njegov otac Radiša su osuđeni na po 20 godina zatvora zbog masakra koji se dogodio 4. maja 2023. godine u selima Dubona i Malo Orašje. Ova tragedija je zgrozila javnost, jer je Uroš Blažić tada ubio devet osoba, a ranio još 12. Među žrtvama su bili i Kristina i Milan Panić, deca Saše Panića, koji je o svom bolu i gubitku podelio potresne misli na društvenim mrežama.
Saša Panić je na Fejsbuku napisao da je tog dana spavao umoran od posla i briga, dok je zlikovac uzeo njegova dva deteta. „Kada sam se probudio, njih više nije bilo. Svet se nije zaustavio, ali moj jeste“, istakao je Panić. Njegove reči oslikavaju duboku tugu i bespomoćnost koju oseća svaki roditelj koji izgubi svoje dete na ovakav način.
Panić je dalje podelio svoja osećanja o propuštenim trenucima sa svojom decom. „Bol za decom ne prolazi. Ona samo nauči da čeka trenutak kada si najslabiji.“ Njegova refleksija o tome koliko je voleo svoju decu i koliko je vremena trošio jureći za novcem i poslovnim obavezama, dok su mu deca bila pravo bogatstvo, duboko pogađa. „Danas imam za čim sam jurio. Imam i nešto više. Ali, nemam razlog zbog kojeg sam sve to stvarao“, napisao je.
Panić je opisao kako su njegovi dani postali teži, a noći duže. Izjavio je da mu srce nosi „ogromnu rupu koju ništa ne može da popuni“. Njegova želja da se vrati u prošlost i da ponovo vidi svoju decu izražava nevjerojatan gubitak koji je teško zamisliti. „Ako me negde čujete… Znajte da vas vaš tata nikada nije i neće prestati da vas voli“, dodao je on.
Sama tragedija se dogodila kada je Uroš Blažić, pod još uvek nejasnim okolnostima, započeo napad na tri lokacije, što je izazvalo strah i paniku među stanovnicima. Na licu mesta, u Malom Orašju, preminuo je Marko Mitrović, dok su još neki od povređenih kasnije podlegli povredama u bolnici. Među žrtvama su se našli i maloletnici, što dodatno naglašava tragičnost ovog incidenta.
Uroš Blažić je pre nego što je počinio ovaj strašan zločin, bio na neki način neprimetan, ali je njegov napad izazvao veliku pažnju medija i javnosti. U njegovom postupku su se videli i tragovi nasilja koji su, nažalost, postali sve prisutniji u društvu. Apelacioni sud u Beogradu je potvrdio presudu koja je izrečena Blažiću i njegovom ocu, te su obojica osuđeni na po 20 godina zatvora zbog ovog nemilog događaja.
U društvu koje se suočava sa sve većim nasiljem, ovakvi događaji postavljaju važna pitanja o bezbednosti, pravdi i duhovnom zdravlju pojedinaca. Šta je to što može da izazove ovakvo ponašanje? Kako društvo može da reaguje i spreči slične tragedije u budućnosti? Ovo su pitanja na koja će biti potrebno pronaći odgovore kako bi se izbegle slične situacije i kako bi se osiguralo da se ovakvi događaji ne ponove.
Uroš Blažić i njegov otac su sada iza rešetaka, ali bol porodica koje su izgubile voljene nikada neće prestati. Saša Panić i ostali roditelji koji su ostali bez dece zbog besmislenog nasilja osećaju gubitak koji je neizmeran. Njihove reči i osećanja treba da budu podsticaj za sve nas da se borimo protiv nasilja i da se zalažemo za mirnije i sigurnije društvo.
