Ljubo Šarović, otac ubijenog Stefana Šarovića, uputio je snažan apel nadležnim institucijama u Crnoj Gori da preuzmu odgovornost i da uklone opasne osobe sa ulica. U svom obraćanju, Šarović je posebno kritikovao rad policije i pravosudnih organa, izražavajući zgražanje nad situacijom u kojoj se ubica njegovog sina slobodno kreće po Herceg Novom.
Šarović je istakao da je Nikola Ivović, jedan od osuđenih za ubistvo njegovog sina, na slobodi i da se slobodno kreće po ulicama, iako je protiv njega i Dušana Šilja, koji je takođe osuđen, raspisana poternica. Prema presudi Višeg suda u Podgorici od 21. februara 2023. godine, Ivović i Šilj su osuđeni na po 17 godina i šest meseci zatvora zbog ubistva Stefana Šarovića, koje se dogodilo 6. juna 2019. godine u Đenovićima. Umesto da služe kaznu, obojica su puštena da se brane sa slobode, što je dodatno razbesnelo Šarovića.
Šarović je naglasio da je obavestio sve nadležne institucije, uključujući Upravu policije i Tužilaštvo, o Ivovićevom slobodnom kretanju, ali da se, prema njegovim rečima, policija nije dovoljno angažovala. „Zgrožen sam neradom policije“, rekao je on, dodajući da je situacija neprihvatljiva i da se pravda mora sprovesti.
U međuvremenu, Šilj i Ivović su pušteni da se brane sa slobode 6. novembra 2023. godine, prema zakonskoj odredbi koja nalaže ukidanje pritvora ako u roku od tri godine od podizanja optužnice ne bude izrečena prvostepena presuda. To je izazvalo dodatne kritike javnosti i porodice žrtve, s obzirom na težinu krivičnog dela za koje su osuđeni.
Prema podacima iz optužnice, Šilj i Ivović su optuženi za teško ubistvo Stefana Šarovića, koje se dogodilo 6. juna 2019. godine oko 15:20 časova, u blizini vile „Akacija“ u Đenovićima. Obojica su takođe optuženi za nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija. Prema navodima, Šarović je prethodno imao druženje sa optuženima u lokalu „Kaskara“, gde su iskoristili njegovo poverenje da ga pozovu da ih prati. Kada su stigli u dvorište kompleksa „Akacija“, ispalili su više hitaca u njega i pobegli motociklom lokalnim putem.
Uprkos svemu, Šarović i dalje traži pravdu i odgovornost nadležnih organa. Njegov apel za hitnu akciju i zaštitu građana od opasnih pojedinaca odražava širu zabrinutost građana Crne Gore o stanju bezbednosti i funkcionisanju pravosudnog sistema. On smatra da je neophodno da se institucije bore protiv organizovanog kriminala i obezbede pravdu za žrtve, kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih tragedija.
Šarovićev slučaj nije jedini koji ukazuje na slabosti pravosudnog sistema u Crnoj Gori. Mnogi građani izražavaju zabrinutost zbog neefikasnosti policije i tužilaštva, kao i nedostatka transparentnosti u radu ovih institucija. Ove okolnosti dodatno doprinose osećaju nesigurnosti među građanima, koji očekuju da će institucije raditi svoj posao i štititi ih od nasilja i kriminala.
Za kraj, apel Ljuba Šarovića je poziv na akciju i odgovornost svih nadležnih institucija. On traži hitnu reakciju i akciju kako bi se osigurala pravda za njegovog sina, kao i zaštita svih građana Crne Gore od opasnih osoba koje slobodno šetaju ulicama. Ovaj slučaj predstavlja izazov za ceo pravosudni sistem i podseća na važnost borbe protiv kriminala i obezbeđenja sigurnosti građana.
