Beograd – U savremenom ekonomskom okruženju, pitanje marži u trgovini postaje sve važnije, posebno u svetlu rastućih cena i inflacije. Glavni argument protiv ograničavanja marži je da su one rezultat visokih operativnih troškova, uključujući plate, kiriju, troškove struje i logistike. Međutim, analiza pokazuje da domaći visoki troškovi nisu jedini uzrok visokih marži, s obzirom na to da su troškovi rada i energije u zemljama poput Austrije, Nemačke i Francuske višestruko veći, a marže niže.
U najnovijem izdanju časopisa „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT), objašnjava se da su marže u domaćim trgovinskim lancima višestruko veće nego u pomenutim zemljama. Ova situacija izaziva zabrinutost među potrošačima, ali i ekonomistima koji smatraju da visoke marže ne mogu biti opravdane samo visokim operativnim troškovima. Naime, kada se uporede bruto marže u domaćim trgovinama sa onima u zemljama Evropske unije, razlika postaje očigledna.
Jedan od ključnih faktora koji dovodi do visoke naplate marži u Srbiji jeste koncentracija tržišta. Naime, nekoliko velikih lanaca dominira tržištem, što im omogućava da postavljaju više cene. Ova praksa može dovesti do smanjenja konkurencije i, na kraju, do nepovoljnih uslova za potrošače. U takvim uslovima, potrošači nemaju mnogo izbora, što trgovcima omogućava da zarađuju više nego što bi to bilo moguće u konkurentnijem okruženju.
Takođe, u analizi se ističe da je potrebno preispitati i regulacije koje se tiču trgovinskih marži. Dok neki smatraju da bi ograničavanje marži moglo pomoći u smanjenju cena, drugi upozoravaju da bi takve mere mogle imati suprotan efekat, smanjujući dostupnost proizvoda na tržištu. Naime, ograničenja mogu dovesti do smanjenja ponude, jer bi trgovci mogli smatrati da im nije isplativo da prodaju određene proizvode pod postavljenim limitima.
Uprkos argumentima trgovaca, stručnjaci za ekonomiju smatraju da je važno raditi na povećanju transparentnosti tržišta. Potrošači treba da budu informisani o cijenama i maržama, kako bi mogli doneti bolje odluke o kupovini. To podrazumeva potrebu za jačanjem konkurencije na tržištu, kao i podršku manjem biznisu koji može ponuditi alternativne opcije potrošačima.
Osim toga, treba uzeti u obzir i efekte globalizacije na domaće tržište. U svetu u kojem se roba i usluge slobodno kreću između granica, domaći trgovci se suočavaju sa sve većom konkurencijom iz inostranstva. To može dovesti do pritiska na cene i marže, što bi moglo imati dugoročne pozitivne efekte na potrošače.
Kako bi se situacija na tržištu poboljšala, ključno je raditi na jačanju pravnog okvira koji će omogućiti fer konkurenciju. To uključuje borbu protiv nelojalne konkurencije, kao i podršku inovacijama koje bi mogle smanjiti troškove poslovanja. U tom smislu, podrška malim i srednjim preduzećima može biti ključna za stvaranje zdravijeg tržišnog okruženja.
Na kraju, važno je napomenuti da visoke marže nisu samo pitanje ekonomskih zakona, već i socijalne pravde. Potrošači, posebno oni s nižim prihodima, najviše pate usled visokih cena. Stoga je važno da se svi akteri na tržištu, uključujući vladu, trgovce i potrošače, uključe u dijalog kako bi se pronašla rešenja koja će biti korisna za sve. Samo kroz saradnju i razumevanje može se stvoriti ekonomski sistem koji će biti održiv i pravedan za sve članove društva.
