U Beogradu je 6. februara došlo do incidenta u kojem je osumnjičeni izvršio nasilje nad svojom vanbračnom suprugom. Prema informacijama iz Tužilaštva, osumnjičeni je najpre verbalno napao ženu, nakon čega joj je zadao udarac u predelu leve strane obraza i uha. Ovaj napad je rezultirao teškim telesnim povredama kod oštećene.
Tužilaštvo je istaklo da je osumnjičeni negirao izvršenje krivičnog dela tokom iznošenja svoje odbrane. Međutim, s obzirom na to da nema prijavljeno prebivalište, Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je podnelo predlog nadležnom sudu da mu se odredi pritvor. Ova odluka je motivisana postojanjem okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva, kao i mogućnošću da bi osumnjičeni mogao da utiče na oštećenu da iznese iskaz koji bi bio u njegovu korist.
U poslednjih nekoliko godina, nasilje u porodici postalo je ozbiljno pitanje u Srbiji, a posebno su žene žrtve ovakvih dela. Prema podacima, veliki broj žena trpi nasilje u tišini, često iz straha od osvetne reakcije svojih partnera ili zbog straha od gubitka porodice. Ovaj slučaj iz Surčina samo je jedan od mnogih koji osvetljavaju potrebu za većim sistemskim rešenjima i zaštitom žrtava nasilja.
U Srbiji je nedavno došlo do promene zakona koji se tiču zaštite žrtava nasilja u porodici. Ove promene imaju za cilj da pruže bržu i efikasniju pomoć ženama koje su žrtve nasilja. Takođe, uvedene su i nove mere za zaštitu žrtava, uključujući hitne zaštitne mere koje se mogu doneti u vrlo kratkom vremenskom periodu.
S obzirom na ozbiljnost situacije, važno je da društvo prepozna nasilje kao ozbiljan problem i da se potrudimo da se ovakvi incidenti smanje. Obrazovanje i svesnost o pravima žrtava su ključni faktori u borbi protiv nasilja. Organizacije koje se bave zaštitom žrtava nasilja igraju važnu ulogu u pružanju podrške i pomoći onima kojima je potrebna.
Zdravstveni i socijalni radnici, kao i policija, moraju biti obučeni da prepoznaju simptome nasilja i da pruže adekvatnu pomoć žrtvama. Takođe, važno je da se žrtvama pruži pravna pomoć kako bi se osigurala njihova prava i sigurnost.
U ovom slučaju, važno je napomenuti da su žrtve često u situaciji gde se plaše da prijave nasilje zbog straha od osvetne reakcije. Zbog toga je važno stvoriti okruženje koje će podsticati žene da se jave i potraže pomoć. Društvo mora raditi na smanjenju stigme koja okružuje žrtve nasilja.
Pored pravnih i institucionalnih mera, važno je i da se promovišu pozitivni uzori u društvu koji će pokazivati da su zdravi odnosi mogući i da je nasilje neprihvatljivo. Obrazovne kampanje koje se fokusiraju na prevenciju nasilja u porodici potrebne su kako bi se skrenula pažnja na ovu temu i podstakla društvena svest.
U zaključku, slučaj iz Surčina je podsetnik na to koliko je važno da se borimo protiv nasilja u porodici i pružimo podršku žrtvama. Potrebno je više akcije, edukacije i zaštite kako bismo osigurali da svaka osoba, bez obzira na pol, živi u sigurnosti i bez straha od nasilja. Potrebno je stvoriti društvo u kojem će svako moći da se oseća sigurno i poštovano, a nasilje biti stvar prošlosti.
