Stanimir Brajković je postao žrtva teškog ubistva, a na suđenju u Višem sudu u Beogradu, okrivljeni Saša Stanković i Dalibor Petrović su zatražili da budu pušteni iz pritvora, što je sud odbio. Pored njih, okrivljen je i Srećko Stefanović, koji je prema tvrdnjama dvojice optuženika, bio ključna figura u zlostavljanju i pretnjama.
Stanković je tokom suđenja izneo pismo u kojem je tvrdio da nije kriv za zločin, ističući da je bio pod pretnjama i da je bio žrtva nasilja, pretežno od strane Srećka. Prema njegovim rečima, Srećko mu je preteo da će mu pobiti celu porodicu ako prijavi šta se dešavalo u prostoriji gde su se nalazili. Takođe je naveo da je doživeo ozbiljno fizičko nasilje, zbog čega je bio u teškom zdravstvenom stanju, sve do trenutka kada je o tome obavestio medicinskog tehničara koji je svedočio na suđenju.
Dalibor Petrović se takođe obratio sudu i izneo slične tvrdnje. On je rekao da su ga policijski inspektori zlostavljali i pretili, tražeći od njega da optuži Srećka za zločin. Petrović je izjavio da je bio pod pritiskom da iznese lažne tvrdnje o Srećku, kako bi izbegao zatvorsku kaznu. Njegova priča je bila konfuzna, ali je naglasio da mu je bilo rečeno da izmisli određene detalje, uključujući i navodnu upotrebu metle kao sredstva zlostavljanja, iako je on to negirao kao izmišljotinu.
Tokom suđenja, Petrović je priznao da je jedino udario Brajkovića jednom, a da je Srećko bio taj koji je sprovodio najgore oblike nasilja. Prema njegovim rečima, Srećko je koristio različite metode mučenja, uključujući udarce po glavi, guranja i pretnje, a sve to dok su se nalazili u zatvoru. On je takođe naglasio da su se optuženi dogovorili da jedni druge okrive kako bi izbegli odgovornost za zločin.
Ova situacija otkriva složenu mrežu nasilja i manipulacije unutar zatvorskog sistema, gde su pretnje i fizičko zlostavljanje postali svakodnevna pojava. Osećajući pritisak i strah, optuženi su se našli u situaciji da moraju da biraju između istine i lične sigurnosti. Njihove tvrdnje o pretnjama i nasilju ukazuju na ozbiljne probleme u načinu na koji se tretiraju zatvorenici i kako se sprovodi pravda.
Suđenje se nastavlja, a sud će morati da razmotri sve dokaze i svedočenja kako bi donio pravu odluku. Očekuje se da će dodatni svedoci biti pozvani da pruže svoje mišljenje o događajima koji su doveli do smrti Stanimira Brajkovića. Ova situacija će zasigurno privući pažnju javnosti i medija, s obzirom na ozbiljnost optužbi i složenost slučaja.
U međuvremenu, porodica Stanimira Brajkovića traži pravdu i odgovornost za njegovu smrt. Njihova borba ukazuje na važnost transparentnosti i etičkog postupanja unutar pravosudnog sistema. Kako su se svedočenja razvijala, tako su se i pitanja o pravdi i odgovornosti pojavila, postavljajući temelje za dalja razmatranja i moguće reforme u pravosudnom sistemu.
Suđenje će dobiti na značaju kako se bude približavalo svom kraju, a društvo će pažljivo pratiti razvoj situacije. Ova tragedija otvara pitanja o nasilju, strahu i pravdi, koja su prevashodno važna za sve strane uključene u ovaj slučaj i za društvo u celini.
