Svetski dan borbe protiv tuberkuloze, koji se obeležava svake godine, ima za cilj podizanje svesti o ovoj bolesti koja se može sprečiti i lečiti. Prema preliminarnim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, u 2025. godini u Srbiji je registrovano 410 obolelih od tuberkuloze, što predstavlja smanjenje od osam procenata u odnosu na 2024. godinu. Ove informacije ukazuju na postepeni napredak u borbi protiv ove zarazne bolesti.
Tokom 2025. godine, najviše obolelih od tuberkuloze zabeleženo je u uzrasnim grupama od 60 i više godina, a među obolelima je više muškaraca nego žena. Osim toga, značajno je smanjen broj obolelih među decom i adolescentima, sa registrovanih 50% manje slučajeva u odnosu na prethodnu godinu. Plućna tuberkuloza je najčešća forma bolesti, sa 93,2% obolelih, od kojih je 79% bakteriološki potvrđeno.
Institut „Batut“ ukazuje na povremene epidemije u školama i drugim ustanovama kolektivnog smeštaja, što predstavlja dodatni izazov za javno zdravlje. Simptomi bolesti su u proseku trajali 46,3 dana tokom 2025. godine, što može ukazivati na potrebu za bržim dijagnostikovanjem i lečenjem.
Od vanplućnih lokalizacija, tuberkuloza pleure je najčešće registrovana, dok je udeo obolelih sa tuberkulozom ekstratorakalnih limfnih žlezda smanjen za više od 50%. Takođe, prijavljeno je pet osoba obolelih od multirezistentne tuberkuloze, što je povećanje u odnosu na prethodne godine. Među obolelima su registrovane tri osobe koje žive sa HIV-om, a zabeleženo je i 16 smrtnih ishoda, što odgovara stopi mortaliteta od 0,24 na 100.000 stanovnika.
Svetski dan borbe protiv tuberkuloze obeležava se 24. marta, na dan kada je 1882. godine profesor Robert Koh objavio svoje otkriće bacila tuberkuloze, uzročnika ove bolesti. Tuberkuloza se prenosi vazduhom, a najvažniji izvor prenošenja su oboleli od plućne tuberkuloze. Kada osoba sa nelečenom tuberkulozom pluća kašlje, kija ili govori, ona izbacuje bacile u vazduh, što predstavlja rizik za druge.
Zanimljivo je da se procenjuje da je oko četvrtine svetske populacije inficirano bacilom tuberkuloze, a od toga 5 do 10% razvije aktivnu bolest tokom života. Tuberkuloza može zahvatiti bilo koji deo tela, ali najčešće se javlja u plućima. Najčešći simptomi plućne tuberkuloze uključuju kašalj, povišenu temperaturu, noćno znojenje, gubitak apetita, mršavljenje i opšti osećaj slabosti. Ponekad bolest može biti asimptomatska, što se naziva latentna tuberkulozna infekcija.
Institut „Batut“ naglašava važnost testiranja i preventivnog lečenja osoba koje su pod povećanim rizikom od infekcije. To uključuje osobe koje žive sa HIV-om, kontakte obolelih, kao i osobe sa hroničnim bolestima kao što su dijabetes ili hronična bubrežna insuficijencija. Razumevanje tuberkuloze i njeno rano otkrivanje su ključni za suzbijanje ove bolesti.
Iako su postignuti značajni napredci, Evropski region Svetske zdravstvene organizacije i dalje se suočava sa rizikom od epidemije tuberkuloze. Oružani sukobi, prisilne migracije i druge pretnje doprinose širenju bolesti. Tokom 2024. godine, u ovom regionu umrlo je oko 19.000 ljudi od tuberkuloze, dok je više od 200.000 obolelo.
Važno je napomenuti da tuberkuloza nije ograničena granicama država i može se brzo širiti, što je pokazala i pandemija COVID-19. Zbog toga je međunarodna saradnja u zdravstvu od suštinskog značaja. Ulaganje u borbu protiv tuberkuloze predstavlja investiciju u globalnu zdravstvenu bezbednost i može značajno smanjiti broj smrtnih ishoda koji su mogli biti sprečeni adekvatnom zdravstvenom zaštitom.
