I pored brojnih apela, i dalje se dešavaju teške povrede izazvane korišćenjem pirotehničkih sredstava. U susret praznicima, lekari upozoravaju da posledice mogu biti trajne i opasne po život. U poslednje vreme, zabeleženi su brojni slučajevi teških povreda izazvanih petardama. Na primer, jedan sedmogodišnjak ostao je bez delova prstiju, dok je u Prijepolju dečaku amputirana dva prsta. Takođe, postoji i slučaj žene koja je usled petarde potpuno ogluvela. I pored svih apela i upozorenja, rizične situacije se i dalje ponavljaju.
U svetlu novogodišnjih praznika, doktor Ninoslav Begović iz Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić“ ističe da se nada da će ove godine broj povređenih biti manji. On naglašava da je najveći izazov kako apelovati na ljude da do povreda uopšte ne dođe. Prema njegovim rečima, lekari su tu da pomognu, ali je najbolje da se ovakve situacije uopšte ne dešavaju.
Doktor Begović objašnjava da su povrede najčešće na licu i šakama, delovima tela koji su najbliži eksplozivnim napravama. „Da li do povrede dolazi zbog neispravnosti petarde ili neadekvatnog rukovanja, teško je reći. Najčešće su to opekotine, rasekotine lica i ruku, kao i lacerokontzne rane na ekstremitetima,“ dodaje on. Teže povrede često dovode do gubitka delova tela, kao što su jagodice, prsti, pa čak i cele šake.
Jedan od najtežih perioda, prema rečima doktora Begovića, bila je Nova godina pre dve godine kada su imali četiri pacijenta sa ozbiljnim povredama. On podseća da je gubitak palca posebno značajan, jer palac čini više od 60% funkcije šake. „Ako dete od deset godina izgubi palac, on je invalid za ceo život,“ naglašava doktor.
U kontekstu prve pomoći i lečenja, doktor Begović objašnjava šta roditelji mogu učiniti dok stigne stručna pomoć. „Ako postoji krvarenje, treba ga zaustaviti, staviti hladnu oblogu ili sterilnu gazu, uviti ranu i što pre se javiti najbližoj zdravstvenoj ustanovi,“ savetuje on. Institut dežura tokom praznika, uključujući 31. decembar, 1. i 7. januar. „Neki pacijenti završe na ambulantnom lečenju, ali neki budu hospitalizovani i po dve nedelje. To su prljave rane, rizik od infekcije je veliki, a zarastanje dugo traje,“ dodaje on.
Lekari upozoravaju da su najmlađi pacijenti često bili starosti tri ili četiri godine, jer su im stariji u ruke davali zapaljenu petardu. Stoga, poruka doktora Begovića je jasna: „Glavna ideja je da i dalje apelujemo na roditelje, braću, sestre, dede i bake – da deca ne koriste petarde. Bez obzira na spretnost, posledice su velike, trajne i ponekad opasne po život.“ Novogodišnje slavlje, naglašava, ne bi smelo da završi u bolničkim sobama.
Uzimajući u obzir sve navedene činjenice, jasno je da je upotreba pirotehničkih sredstava ozbiljan rizik, posebno za decu. Zbog toga je važno da zajednica i porodice preuzmu odgovornost i stvore bezbedno okruženje bez pirotehnike tokom praznika. Ulaganje u edukaciju i svest o opasnostima može pomoći u smanjenju broja povreda i očuvanju zdravlja i života najmlađih. Praznici bi trebalo da budu vreme radosti i okupljanja, a ne povreda i patnje. U tom duhu, apelujemo na sve da razmisle pre nego što se odluče na korišćenje pirotehnike i da daju prioritet bezbednosti.
