Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas slavi zimski Krstovdan, praznik koji se obeležava u čast prvih hrišćana koji su prihvatili veru na samom početku hrišćanske propovedi. Ovaj dan, poznat kao dan krštenja prvih hrišćana, posebno se posvećuje Svetim Teopemptu i Teoni. Zimski Krstovdan je povezan sa Bogojavljenjem i krštenjem Isusa Hrista od strane Svetog Jovana Krstitelja u reci Jordanu.
Krstovdan se uvek slavi uoči Bogojavljenja, a spada među nepokretne praznike. Ovaj dan nije obeležen crvenim slovom u kalendaru, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra, kada se sećamo pronalaska Časnog Krsta na kojem je Hristos razapet. U pravoslavnim hramovima na Krstovdan služi se liturgija Svetog Jovana Zlatoustog, a obavlja se i obred velikog osvećenja vode, uz praznično bogosluženje. Vernicima se deli Krstovdanska vodica, koja se prema običaju čuva u domovima radi zdravlja.
Na zimski Krstovdan, pravoslavni vernici poste, bez obzira na to koji dan u nedelji pada praznik. Ovaj dan je bogat običajima i verovanjima, a mnogi od njih su duboko ukorenjeni u srpskoj tradiciji. U nekim delovima Srbije, na Krstovdan je običaj da se opere sav veš i očisti kuća. Postoji i narodna izreka koja kaže da će vetar koji duva na Krstovdan duvati tokom cele godine.
Osim toga, veruje se da vreme na Krstovdan može da predviđa kakva će biti godina koja dolazi. U periodu od Božića do Krstovdana, može se ogledati 12 meseci godine, pa ako je na Krstovdan oblačno, to se tumači kao znak da će zima biti bogata snegom. U nekim mestima se na Krstovdan, pored Bogojavljenja, održava i plivanje za Časni krst.
Kraljevski red vitezova organizuje viteško plivanje za Časni krst ispod Beogradske tvrđave. Ove godine, liturgija će početi u 9.00 u Bogorodičinoj crkvi Ružici, dok je litija zakazana za 11.00, a kulturno-umetnički program za 11.30. U 12.00 će se održati viteško plivanje, gde će učestvovati Krstovdanski plivači, Kraljevski vitezovi i pripadnici MUP-a, ukupno 33 plivača. Prema tradiciji, pliva se 33 metra do krsta, simbolizujući godine Hristovog života.
Ove tradicije i običaji čine zimski Krstovdan posebnim danom za pravoslavne vernike, jer se kroz njih održava sećanje na važne događaje iz hrišćanske istorije i povezanost sa prirodom. U vreme kada se sve više gubi tradicionalna kultura, obeležavanje ovakvih praznika igra ključnu ulogu u očuvanju identiteta i verovanja naroda.
Osim što je vreme okupljanja i molitve, zimski Krstovdan je i prilika za zajedničko slavlje među porodicama i zajednicama. Vernici se okupljaju, obavljaju obrede, razmenjuju čestitke i učestvuju u različitim aktivnostima koje jačaju zajedništvo i veru.
Na kraju, zimski Krstovdan je ne samo religiozni, već i kulturni i društveni događaj koji okuplja ljude oko zajedničkih vrednosti, tradicija i verovanja. Ovaj praznik podseća na važnost duhovnosti, porodice i zajednice, kao i na značaj očuvanja kulturne baštine koja nas povezuje sa našim precima i tradicijama koje su oblikovale naš identitet.
