TZV. Specijalno tužilaštvo u Prištini podiglo je optužnicu protiv S. C. iz Štrpca, koja se odnosi na krivično delo „podsticanje na mržnju i netrpeljivost“. Prema saopštenju tužilaštva, S. C. se tereti da je 10. juna 2025. godine, svojim javnim delovanjem na praznik verskog karaktera, namerno podsticao mržnju i netrpeljivost među etničkim zajednicama, doprinoseći narušavanju reda i javne sigurnosti na Kosovu.
U ovom slučaju, važno je napomenuti da tužilaštvo ne pruža detalje o identitetu optuženog, kao ni o specifičnom događaju koji je doveo do optužnice. Ipak, u javnosti se spekuliše da je reč o osobi srpske nacionalnosti. Ova pretpostavka se oslanja na činjenicu da do sada nijedna osoba albanske nacionalnosti nije optužena za izazivanje nacionalne i verske mržnje, uprkos brojnim napadima na Srbe tokom prethodnih godina.
Sudska praksa na Kosovu i Metohiji trenutno je pod potpunom kontrolom sudija i tužilaca albanske nacionalnosti. Srbi su, naime, 2022. godine odlučili da istupe iz pravosudnog sistema privremenih institucija u Prištini, što je dodatno otežalo situaciju za srpsku zajednicu. Ovakva situacija može dovesti do percepcije nepravde i pristrasnosti unutar pravosudnog sistema.
U poslednjih nekoliko godina, etničke tenzije na Kosovu su se povećale, a napadi na Srbe su postali učestaliji. Mnogi Srbi se osećaju ugroženo, a povremeni incidenti dodatno pogoršavaju situaciju. Ovi napadi često ostaju nekažnjeni, što stvara osećaj beznađa unutar srpske zajednice. U tom kontekstu, aktuelna optužnica protiv S. C. može se posmatrati kao deo šireg trenda pritiska na srpsku zajednicu, koja se suočava sa sve većim izazovima.
Zabrinutost zbog etničkih tenzija i nedostatka pravde na Kosovu nije nova. Međunarodna zajednica, uključujući Evropsku uniju i Sjedinjene Američke Države, često poziva na dijalog između Beograda i Prištine kako bi se postiglo trajno rešenje za sveobuhvatan mir na Balkanu. Međutim, stvarnost na terenu često sugeriše da su potrebne konkretnije akcije kako bi se smanjila napetost i obezbedila pravda za sve etničke zajednice.
Osim toga, važno je naglasiti da se ova situacija ne tiče samo pojedinačnih slučajeva, već je deo šireg društvenog i političkog konteksta. Naime, pravosudni sistem na Kosovu je često kritikovan zbog svoje pristrasnosti i nedostatka transparentnosti. Srpska zajednica se sve više oseća kao građani drugog reda, što je dodatno pogoršalo međusobno poverenje između etničkih grupa.
Kada se govori o incidentima mržnje, važno je imati na umu da oni nisu samo pravni problem, već i društveni. Potrebno je raditi na edukaciji i promovisanju tolerancije među različitim etničkim zajednicama kako bi se stvorila osnova za miran suživot. U tom smislu, aktivizam civilnog društva i angažovanje lokalnih zajednica mogu igrati ključnu ulogu u izgradnji međusobnog poverenja i suzbijanju mržnje.
U zaključku, slučaj S. C. i optužnica koju je podiglo Specijalno tužilaštvo u Prištini predstavljaju još jedan pokazatelj složene i često problematične situacije na Kosovu. Potrebno je više napora da se obezbedi pravda i ravnopravnost za sve građane, bez obzira na njihovu etničku pripadnost. Samo kroz otvoren dijalog i transparentne institucije može se postići trajni mir i stabilnost na ovom ključno važnom području Balkana.
