Predstavnici studenata već neko vreme traže od opozicija da ne izlaze na izbore i pruže bezuslovnu podršku studentskoj listi. Na ovaj poziv se zvanično odazvala samo Demokratska stranka, dok su mnogi predstavnici drugih partija jasno stavili do znanja da takav scenario nije moguć. Opozicione stranke su ovu godinu započele slično kao i prethodnu – pokušavajući da se dogovore sa studentskim pokretom o zajedničkom nastupu na izborima. Međutim, nije došlo do napretka u izgradnji zajedničkog fronta protiv vlasti, dok studenti u blokadi i dalje tvrde da nisu zainteresovani za saradnju. Čak su i studenti Elektrotehničkog fakulteta na društvenim mrežama pokazali da su sve dalje od opozicije.
Lideri gotovo svih parlamentarnih opozicionih stranaka ponavljaju da jedino ujedinjeni antirežimski front može smeniti vlast, što uključuje i studente u blokadi. Mnogi komentatori govore o atmosferi koja podseća na referendum, što bi moglo uticati na buduće izbore.
Opozicija se trudi da uspostavi saradnju sa studentima, a neki od lidera stranka izneli su svoja mišljenja o tom pitanju. Miloš Jovanović iz Novog DSS-a smatra da bez autentične desnice „neće biti moguće“ smeniti režim, dok Dragan Đilas iz SSP-a naglašava da je potrebno prevazići distance između studenata i opozicije. Biljana Đorđević iz ZLF-a ističe da antirežimski front treba da razvija svoju strategiju, dok Pavle Grbović iz PSG-a veruje da bi jedinstvena opoziciona lista donela najbolje rezultate.
Međutim, studenti u blokadi su na početku godine jasno stavili do znanja da ne žele zajednički nastup sa opozicijom. Oni su poručili da „upornost često ne donosi ono što želite“, naglašavajući potrebu za sopstvenim delovanjem. Takođe, studenti sa Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada postavili su pitanje kada će biti formirana studentska lista, čime su još jednom pokazali svoju odlučnost.
Pet proevropskih opozicionih stranaka (SSP, NPS, ZLF, PSG, SRCE) počelo je da razmatra plan B u slučaju da studentski pokret odbije saradnju. Analitičari smatraju da bi ovaj potez mogao biti uvod u pregrupisavanje pred izbore. Međutim, postoji opasnost da bi se moglo desiti da i proevropska i nacionalna opozicija ciljaju na isto biračko telo kao i studenti u blokadi.
Studenti su postavili uslov da kandidati na njihovoj listi ne budu članovi opozicionih stranaka ili bivši članovi vladajuće koalicije. Oni su takođe tražili da opozicija ne učestvuje na sledećim parlamentarnim izborima, već da pruže podršku studentskoj listi, što je do sada uradila samo Demokratska stranka.
Mnogi u opoziciji postavljaju pitanje šta će se desiti ako studentska lista ne pobedi na izborima i koja budućnost čeka opozicione stranke ako ostanu van parlamenta. Ova situacija može dovesti do frontalnog sukoba između opozicije i studentskog pokreta u 2026. godini.
U međuvremenu, predsednik Aleksandar Vučić je ponovio da će ove godine biti izbora i izrazio očekivanja da će njegova stranka pobediti u gradovima poput Niša i Novog Sada. On je ukazao na to da je situacija u tim gradovima postala povoljnija za njegovu stranku, što ukazuje na to da će naredni izbori biti veoma dinamični.
U zaključku, trenutna situacija na političkoj sceni u Srbiji ukazuje na složene odnose između studenata i opozicije. Dok opozicija pokušava da uspostavi saradnju sa studentima, studenti se čine odlučnima da idu svojim putem, što može dovesti do značajnih promena na predstojećim izborima. Kako se bliže izbori, biće interesantno posmatrati kako će se situacija razvijati i kakve će posledice imati za sve aktere u ovom procesu.
