U januaru 2026. godine sprovedena je redovna anketa javnog mnjenja za Delegaciju EU u Srbiji, koja je pokazala blagi porast podrške članstvu Srbije u Evropskoj uniji. Ova anketa ukazuje na sve veću svest građana o značaju EU kao ključnog spoljnopolitičkog i ekonomskog partnera Srbije. Prema rezultatima istraživanja, ukoliko bi se sutra održao referendum o pristupanju EU, 45% građana bi glasalo za, što je povećanje od dva procentna poena u odnosu na prethodnu godinu. S druge strane, 32% građana bi glasalo protiv, a ovaj procenat ostaje stabilan.
EU se i dalje prepoznaje kao najveći donator Srbije, glavni trgovinski partner i vodeći izvor stranih investicija. Ovi podaci potvrđuju centralnu ulogu Evropske unije u ekonomskom razvoju Srbije. U svetlu ovih saznanja, postavlja se pitanje kako je došlo do promene u percepciji građana prema EU i koje su to specifične okolnosti koje su uticale na ovakav ishod.
Jedan od značajnih faktora može biti povećana ekonomska saradnja između Srbije i EU. Tokom prethodnih godina, Srbija je ostvarila značajan napredak u privlačenju stranih direktnih investicija, a veliki broj stranih kompanija je otvorio svoja predstavništva u zemlji. Ove investicije su doprinosile stvaranju novih radnih mesta, povećanju plata i unapređenju životnog standarda građana. Na taj način, EU je postala sinonim za ekonomski prosperitet i razvoj.
Pored ekonomskih faktora, i politička situacija u regionu igra važnu ulogu u oblikovanju javnog mnjenja. Stabilnost i bezbednost su postali ključni prioriteti za građane Srbije, a članstvo u EU se često doživljava kao garancija ovih vrednosti. Sa povećanim tenzijama u svetu i regionu, mnogi građani veruju da bi članstvo u EU moglo doprineti jačanju bezbednosti i političke stabilnosti.
Takođe, u poslednje vreme, EU je intenzivirala svoje aktivnosti u Srbiji, pružajući podršku raznim projektima koji se tiču infrastrukture, obrazovanja i zdravstva. Ovi projekti su doprineli poboljšanju kvaliteta života i jačanju društvenih sistema, što je dodatno povećalo poverenje građana u Evropsku uniju.
Međutim, i pored rasta podrške za članstvo, postoje i značajni izazovi. Negativni stavovi prema EU i dalje postoje, a jedan od ključnih razloga za to su sumnje u efikasnost evropskih institucija i zabrinutost oko suvereniteta. Mnogi građani strahuju da bi članstvo moglo dovesti do gubitka kontrole nad unutrašnjim poslovima, što može izazvati otpore u javnosti.
Pored toga, postoje i unutrašnji politički faktori koji oblikuju javno mnjenje. Političke stranke često koriste temu članstva u EU kao sredstvo za mobilizaciju birača. U tom kontekstu, važno je napomenuti da se stavovi prema EU mogu drastično promeniti u zavisnosti od političke retorike i trenutnih događaja. Stoga, podrška članstvu može varirati u zavisnosti od političkih kampanja i izbora.
U zaključku, rezultati ankete iz januara 2026. godine ukazuju na blagi porast podrške građana Srbije članstvu u EU, ali i dalje postoje značajni izazovi koji mogu uticati na ovu percepciju. Povećana ekonomska saradnja, politička stabilnost i evropski projekti doprinose rastu poverenja, dok s druge strane, unutrašnji strahovi i politička retorika mogu izazvati otpore. U svetlu ovih faktora, budućnost članstva Srbije u EU ostaje otvorena tema koja zahteva pažljivo razmatranje i dijalog među svim društvenim akterima.
